РАСТЕ ТРАЖЊА МАЛИНЕ, КУПИНЕ И БОРОВНИЦЕ
Према последњем извештају Америчког министарства пољопривреде, залихе воћа у складиштима, у октобру ове године, мање су за 11 одсто у односу на септембар, изузев код јабуке и концентрата вишње чије су количине биле веће за по шест процената. У посматраном периоду, у хладњачама је било мање и воћа које доноси велики профит Србији – смрзнутих купина и јагода за седам, а боровница за шест одсто, док су залихе малине пале за чак 11 процената. Због оваквог стања на тржишту, српски произвођачи малине, купине и боровнице имају и додатне разлоге да посвете већу пажњу својим засадима.
Подаци из извештаја указују да су залихе смрзнуте купине и јагоде за посматрани период мање за седам, боровнице за шест, а малине за 11 одсто. У поређењу са подацима из истог извештаја америчког Националног пољопривредног статистичког сервиса, примећује се да је у октобру 2020, у хладњачама било знатно више свих категорија воћа него у октобру ове године. На пример, залихе јабуке у америчким складиштима, у октобру прошле године, биле су веће за 29, купине за 28, боровнице за 11, вишње без коштице за 23, а малине за 24 одсто у поређењу са истим периодом у овој години.
ПОВЕЋАТИ УЛАГАЊА У ПРОИЗВОДЊУ ЈАГОДАСТОГ ВОЋА
Залихе смрзнутог воћа у хладњачама се, из месеца у месец, смањују, а последњи извештај показује да је тај тренд присутан код свих воћних врста. У посматраном периоду, у хладњачама је, такође, било мање и воћа које доноси велики профит Србији – смрзнутих купина и јагода за седам, а боровница за шест одсто. Залихе малина, које су претходне сезоне достигле рекордну цену, пале су за чак 11 процената. Због оваквог стања на тржишту, произвођачи малине, купине и боровнице имају и додатне разлоге за повећано ангажовање у својим засадима, сматра др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство.
Производња и пласман воћа за Србију има велики економски значај, јер се извозом свежих, смрзнутих и прерађених плодова остварује знатан девизни прилив. Ипак, да би наши воћари опстали у овој данашњој, све захтевнијој тржишној утакмици морају да прате најсавременије светске трендове у производњи. Као пример наводи произвођаче и извознике јабуке који већ дуже време покушавају да превазиђу проблеме услед насталих поремећаја на тржишту.
-Јабука из Србије је претходних година највећим делом одлазила на руско тржиште. Сада се ситуација полако мења и појављују се нове дестинације са другачијим захтевима у погледу квалитета и сортимента. Стиче се утисак да су се наши произвођачи помало заморили пратећи тржишне трендове. Пре десетак или 15 година, радили су на промени и интензивирању технологије гајења, праћењу сортимента, што је захтевало појачана улагања у засаде, а то најчешће није било праћено одговарајућом ценом приликом пласмана производа. Са друге стране, произвођачи малине, купине и високожбунасте боровнице у последње време имају стимулативне цене и разлоге за повећано ангажовање у својим засадима – наглашава Лепосавић.
Извештаји са међународних тржишта указују да је трговина јагодастим воћем у последњих неколико година изузетно порасла. Основни разлог за то је, према виђењу нашег саговорника, пре свега, могућност гајења овог све траженијег воћа у различитим подручјима, што омогућује његову доступност у најзначајнијим тржницама Европе и Америке током целе године.
Према речима Лепосавића, расте и свест потрошача о здравственој вредности употребе свежих и прерађених плодова, посебно малине и боровнице. Пораст потрошње јагодастог воћа по становнику највећи је у најразвијенијим земљама Европске уније, Америке, а у последње време и Азије, а то је нарочито видљиво током пандемије.
-Када се све узме у обзир, не би требало да нас изненађују изузетно високе цене које ове зиме достиже замрзнута малина на светском тржишту. Илустрације ради, прошле недеље је један извозник малине из Западне Србије успео да пласира у Јапану роленд по до сада незабележеној цени од 11,3 евра по килограму. Тренуно се у нашим хладњачама налазе веома мале количине непродате малине и општи став хладњачара (који имају робу) је да те залихе за сада не би требало продавати. Огроман је дефицит свих категорија смрзнуте малине, а због растућих потреба прерађивачке индустрије посебно је тражен гриз малине – каже Лепосавић.
ОТЕЖАВАЈУЋА ОКОЛНОСТ – РАСТ ЦЕНА ПОЉОПРИВРЕДНОГ РЕПРОМАТЕРИЈАЛА
У погледу пласмана боровнице, наши произвођачи су у претходном периоду постали значајан фактор обезбеђења Европског тржишта. На руку су им ишли време сазревања плодова и квалитет на који су се купци веома брзо навикли у поређењу са боровницом која се производи у другим деловима света и то је, како истиче Лепосавић, оно на чему треба истрајати, јер ће наши произвођачи у будућности бити изложени далеко већој тржишној конкуренцији и потенцијално нижим ценама воћа:
-Све ово указује на то да је на свим учесницима у ланцу производње и промета јагодастог воћа из наше земље да у будућности покушају да одрже и унапреде постојеће површине под засадима, уз инсистирање на препознатљивом квалитету плодова из наше земље. То је предуслов за одржавање постојеће тражње и потрошње због добро познате чињенице да потрошачи јагодастог воћа имају посебне, а врло често и специфичне захтеве у погледу квалитета производа. Високе стандарде је посебно тешко задовољити у условима када цене репроматеријала у свету и Србији бележе велики раст, почев од вештачких ђубрива, заштитних средстава, нафте. Оно што већ сада представља огроман проблем за произвођаче, не само јагодастог воћа, већ и пољопривредне производње у целини, јесте недостатак и све теже проналажење радне снаге, чак и за обављање најосновнијих радних операција.
Производња и пласман воћа имају велики економски значај за Србију, јер се извозом свежих, смрзнутих и прерађених плодова остварује велики девизни прилив. Како истиче др Лепосавић, ако се узму у обзир подаци о залихама воћа на светском тржишту и испољени раст тражње за одређеним врстама воћа од момента проглашења пандемије короне, наша земља још увек нема дефинисану стратегију, нити јасан план за добар део пољопривредне производње, тако да су произвођачи препуштени стихији и себи самима:
В. С.
