NEGOVATI KULTURU MILOSRĐA
Petnaestu godinu zavičajno društvo „Čačani“ i KUD „Abrašević“ organizovanjem Svetosavskog bala koji je i ovog, 27. januara, u svečanoj sali hotela „Beograd“, neguju tradiciju u ambijentu nekadašnjeg hotela „Kren“, u kome su se i održavali svi predratni balovi. Svetosavski bal je okupio ljubitelje tradicije, dobre starogradske muzike, klasičnog i modernog plesa, uz sjajan orkestar „Stari grad“ i nostalgične note usne harmonike, na koju je podsetio Dude Lukić. Goste Svetosavskog bala pozdravili su predsednik Zavičajnog društva „Čačani“ Dragić Ćirković, predsednik Upravnog odbora zavičajaca Milica Dopuđa i predsednik KUD „Abrašević“ Srećko Vuković. Pesmu Nike Nikole Stojića posvećenu žitiju Svetog Save govorila je Milka Pavlović, a priču o balovima Slobodan Nevoljica. Bal je započeo himnom Svetom Savi i čuvenim „Učiteljskim kolom“ na čijem čelu je bila šarmantna učiteljica u penziji Ljuba Pantović.
-Trudimo se da sve protekne u najboljem redu i da podsetimo na vreme kneza Mihaila koji je balove preneo u Srbiju sa bečkog dvora. Svetosavski bal nije samo bal i slava prosvetnih radnika, nego i prilika za sećanje na našeg prosvetitelja i prvog arhiepiskopa Svetog Savu, zaštitnika srpskog naroda koji zaslužuje da mu se sa puno poštovanja organizuju različite svečanosti. Nastojimo da vratimo tu starinsku atmosferu svečanog večernjeg druženja i zabave srednje i starije generacije Čačana i iskoristimo svaki trenutak ovozemaljskog života da ga provedemo u lepom raspoloženju sa dobrim željama jednih prema drugima – rekla je Milica Dopuđa, predsednik UO Zavičajnog društva.
O saradnji sa Društvom „Čačani“ i negovanju tradicije Svetosavskog bala, ali i drugih tradicionalnih manifestacija, govorio je predsednik KUD „Abrašević“ Srećko Vuković podsetivši da je manifestaciju „Abrašević“ obnovio 1989. godine, obnavljajući i igre sa srpskog dvora.
Gost Svetosavskog bala bio je i dr Đorđe Đukić sa suprugom dr Snežanom Bošković, koji se šire osvrnuo na ovu lepu tradiciju, podsetivši na njenu društvenu ulogu i humanitarni značaj.
-Ovo je divna tradicija koja se negovala između dva svetska rata i bila zastupljena, pre svega, među ljudima u prosveti, u naučnim krugovima i među zanatlijama, jer je ovde reč o poštovanju prvog čoveka Srpske pravoslavne crkve, zahvaljujući kome ona i danas postoji i opstaje. Mi kroz ovakve skupove moramo da negujemo, ne samo istoriju srpskog naroda, već i podsećanje na sve što je Sveti Sava učinio za svoj narod. Zahvaljujući njemu mi danas imamo samostalnu SPC i održavamo je, jer bez nje pravoslavlje na ovim prostorima sigurno ne bi opstalo i to je istorijski jasno. Pored toga, želim da istaknem da je to jedno divno druženje i negovanje kulture milosrđa. Između dva rata, bogati i ljudi iz viših slojeva su nalazili uvek za shodno baš na Savindan da poklanjaju školama i javnim institucijama, ali ne da bi se pričalo o tome u medijima, što danas nije toliko zastupljeno… Mislim da Sveti Sava sve nas gleda, pogotovu iz Studenice, iz onog dela gde je gradio sopstvenu lavru, i opominje nas da bi svi mi trebalo da činimo milosrđe, ne da bi se znalo, već zbog samog sebe i unutrašnjeg mira i to je, ako hoćete i obaveza, za ono što se zove javno, opšte dobro – istakao je Đukić.
Po njegovom mišljenju jako je bitno da balovi neguju kulturu stare, tradicionalne srpske muzike, starogradski žanr koji je cvetao između dva svetska rata, a manje i posle Drugog svetskog rata u prostorima kao što je Skadarlija. On smatra da bi Čačak mogao još više pažnje da posveti negovanju takviih vrednosti, tim pre, što smo, kako kaže, „pod presijom turbo-folka, čega se grozim, ali to ne znači samo pričati, nego obrnuto, dovoditi upravo ansamble i orkestre koji sviraju u duhu tradicije, starograđanski žanr iz onog dela građanske strukture koja je postojala između dva rata“.
– Podsetimo, izgradnja srednje klase i građanskog sloja je prekinuta, nažalost, 1945. godine, i mi moramo da živimo s tim, ali moramo da obnavljamo te vrednosti, ne zbog snobovskog pristupa potrošnji i demonstriranja svog bogatstva, već zbog tradicionalnih vrednosti u kulturi. Potenciram da bi to trebalo da budu divni događaji sa tačno određenim namenama, da se na Svetosavskim balovima organizuju donacije za javna dobra, a potrebe postoje. Svetosavski balovi su divni običaj koji je počeo Beograd da obnavlja u kontekstu davanja darova za neku namenu i u duhu stare, klasične tradicionalne muzike i kulta igre, koji se mora učiti i u školi, da bi pripremili sebe za nešto što je užitak i mladima i onima koji gledaju. Znači, negovati kulturu milosrđa, a profesori u srednjim školama moraju na odgovarajućim časovima da usmeravaju mlade ljude, ne samo na nešto što se zove trka za novcem ili brendovima, već i na ono što se zove pripadnost jednoj naciji, odnosno, pripadnost srpskom narodu. To je način da se sve to oživi i drži jednog finog običaja da se neguje kult pesme, kult igre, jer vidim, kad putujem i gledam, većina ljudi danas ne umeju, nažalost, da igraju – primećuje dr Đorđe Đukić i navodi da se pripadnost naciji ne demonstrira pričom, već svakodnevnim načinom življenja, pre svega, čuvanjem naše ćirilice koja je totalno potisnuta.
Đukić predlaže da bi jedan od gestova za očuvanje ćirilice bilo i to da gradske vlasti i država insistiraju na tome da svi javni nazivi budu ispisani prvo ćirilično, a ispod toga može se stavljati šta god ko želi. U suprotnom, ističe Đukić, podsetivši na Danojlića, „mi polako, ali sigurno tonemo u činjenicu samouništenja tradicionalnih vrednosti srpskog naroda“. Potrebu za očuvanjem tih vrednosti objašnjava:
– To nije vraćanje u prošlost radi prošlosti, ni zov za nečim što je bilo, ili kukanje, već obrnuto. To nas kao naciju jedino može održati pod dejstvom užasnog talasa ili cunamija globalizma, pri tom mislim na sve rasturene vrednosti. Danas ne možete prošetati velikim gradom, a da sve ne bude u stilu brendova, čega se ja kao intelektualac, moram da kažem, grozim, jer nije stvar u brendu, stvar je u posebnosti. Međutim, način na koji možemo da bežimo od svega toga, jesu upravo Svetosavski balovi, ili akademije posvećene Svetom Savi, gde ću ja rado otići sa suprugom bilo gde da se organizuju – istakao je naš ekonomski ekspert profesor dr Đorđe Đukić.
Zorica Lešović Stanojević
