Društvo Obrazovanje

“СВЕТИСЛАВ МИЛИЋ – МЛАДИМА ОД СРЦА”

УСПЕШНА ГОДИНА ХОРА ЧАЧАНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ КРУНИСАНА НАГРАДОМ

Једногласном одлуком Комисије, НаградаСветислав Милићмладима од срцаприпала је Хору чачанске Гимназије, под диригентском палицом професорке музичке културе Мирјане Јаневске. Вест о награди, у области култура и уметност, која је Хору Гимназије додељена на предлог УдружењаЧувари дела Вука Караџића”, дочекана је са великом радошћу и изненађењем. Повеља и статуа су професорки свечано уручени на церемонији доделе НаградаСветислав Милић”, 15. новембра, на великој сцени Народног позоришта у Нишу.

РАД КОЈИ ЗАДИВЉУЈЕ, ИНСПИРИШЕ, МОТИВИШЕ…

Хуманитарна организација “Нађи Раула”, основана је септембра 2011. године, као ученички портал, а данас представља мрежу и званично регистровану хуманитарну организацију. Посвећена је хуманисти Раул Валенбергу, који је током Другог светског рата користио свој дипломатски статус те је помагао угроженима. Основни циљ ове организације је помоћ угроженим породицама, промоција људских права и младих талената, будућих научника, али и изградња мостова пријатељства између Србије и Шведске. Организација, са седиштем у Нишу, сваке године додељује и Награду “Светислав Милић – младима од срца”, у шест категорија и то: наука и образовање, култура и уметност, хуманитарне активности и мирна борба за људска права, спорт, институција године и специјална признања. Овом наградом хуманитарна организација жели да мотивише и инспирише младе људе да буду упорни и да стварају, да мењају своје окружење.  

– Комисија је у Вашем раду препознала особу чија залагања, резултати и труд одговарају свим оним врлинама које наша Награда промовише. Ваш рад задивљује, инспирише, мотивише и чини поносним све у Вашем непосредном окружењу. Све у Комисији је одушевио Ваш рад на пољу културе и уметности. Посебно истичемо успехе које је Ваш хор остварио, такође, истичемо и важност свега онога што својим радом промовишете, а везује се за културу и уметност – навео је, поред осталог, у саопштењу Јован Милић, директор Хуманитарне организације “Нађи Раула”.

ЉУБАВ И ИСКРЕНОСТ

А професорка музичке културе и диригент Хора Гимназије Мирјана Јаневска каже да је Награда дошла у право време, “када су и чланови и хоровођа сазрелили”.  

– Успели смо да пркосимо времену. Суштина је да педагози покажу љубав и искреност и тада ће деца дати свој максимум. Реч је о омладинском хору који је превазишао своје могућности. Деца су фантастична. Наравно, и претходне генерације су дале свој допринос, свака има свој моменат, својих пет минута, али и своје место у мом срцу. Пригрлите децу, будите њихова подршка. Презадовољна сам, не бих ништа мењала, нека све иде својим током. Истина, награда је и подстрек, и одговорност. Али, уметност и музика дају крила и померају границе – готово у једном даху професорка сумира своје утиске.

Хор под окриљем Гимназије постоји дуги низ година, али под диригентском палицом професорке Мирјане Јаневске је од 2006. године. У почетку је то била, како каже, мала, скромна певачка група, која је наступала у оквиру школских свечаности. Хор данас наступа, како на школским, тако и на свечаностима широм, али и ван града. Број чланова Хора, који неуморно ради и инспирише младе генерације, варира из године у годину, углавном их има око 50.   

– Колико сам ја заслужна, заслужни су и они, јер су инсистирали да се прошири концепт, да не певају само духовне песме, које су и даље на нашем репертоару, већ да се обогати са етно песмама и популарном музиком. Сви имају право гласа у избору репертоара. Негујемо традиционалне, народне, етно песме, не само са наше територије, него и из региона. Децу само треба следити, а дете које је у мени, увек је са њима. Моја мисија су деца, љубав и музика. Младим колегама бих поручила да је све љубав. На нашим пробама је увек весело, радо се виђамо. Наравно, понекад се и препиремо, али увек све решимо загрљајем – са осмехом прича Јаневска.

Деца су, као и професорка, вест о награди дочекала са великим изненађењем и радошћу. Али, како каже наша саговорница, “још нису свесни шта су постигли, јер је ова година била баш успешна”. Песма “Мома, мома будна снива”, прославила је Хор чачанске Гимназије, након што је на друштвеним мрежама освануо снимак са дружења из учионице. Уследила је песма “Златни дан”, коју је урадио бивши ученик ове средњошколске установе Петар Павловић, са сјајном подршком Бисере Велетанлић и Васила Хаџиманова, а јавно су похвалиле и сестре Ковач. 

– Од Савиндана, када смо на друштвеним мрежама доживели “експлозију”, прати нас успех, као и бројни концерти. После школске славе, уследили су наступи на књижевним вечерима, Фестивалу ПРиЧА, Годишњем концерту у малом дворишту Гимназије, па реприза у Дому ученика, као још један фантастичан, незабораван доживљај за публику – подсећа професорка.

Иако је ова награда њихових “пет минута”, гимназијски хористи настављају вредно да припремају нове песме… Спремају се за Савиндан, за наступ на школској слави, а већ се радују и њиховом првом учешћу на Републичком такмичењу хорова у Новом Саду, које ће бити одржано у априлу следеће године.

ЕНЕРГИЈА “ДЕВЕТНАЕСТИЦЕ”

– Пропустићу све догађаје, отказати договоре, али ћу отићи на пробу хора. Дешавају се дани викенда када је неопходно да по цео дан учим – ја једину већу паузу користим да око поднева одем до школе, на хор. За мене је то један вид опуштања, одмора, растерећења. Тамо сам оно што јесам, тамо радим оно што волим. За ово време, колико сам члан Хора чачанске Гимназије, није се десило да сам из наше “деветнаестице” изашла несрећна, нерасположена. То је захваљујући енергији између нас, чланова хора и наше професорке Јаневске. Енергија која се не види, али се и те како осети. Снажна веза између нас, иако сви различити, а опет тако сложни. Ми смо као породица, увек ту свако за свакога. Изградили смо и настављамо да градимо један наш свет, који за мене има непроцењиву вредност. У току зимског и летњег распуста не одржавају се пробе хора. Тај недостатак осетим већ после пар дана, као да ми фали неки део мене. Просто се бојим шта ће тек бити када завршим школовање у Гимназији, а то, нажалост, и није тако далеко. Недавно смо примили награду у Народном позоришту у Нишу. Наша прва већа награда. Имала сам ту велику част да из публике гледам церемонију доделе – то је осећај који не умем да опишем. На сцени професорка прима награду, а ја иза ње видим све нас, кроз главу ми пролазе све партитуре на којима смо претходних месеци радили. Чујем цео наш хор како пева. Дошло ми је да устанем и људима који су седели у сали испричам колика је повластица и срећа бити део хора који је управо бивао награђиван. Желела сам само да аплаудирам, најјаче и без престанка – утисци су “од срца” Нађе Рисимовић, члана Хора Гимназије.

КРУНА ДУГОГОДИШЊЕГ РАДА

И Нађин колега, хориста Лука Павловић дели њено одушевљење: 

– Пре свега, за мене хор представља дружење, место на ком могу да будем свој и место где свако од нас може да ослободи своју креативност и свој дух. На хору сам научио много тога о колективном духу. На пробама увек влада позитивна енергија и тамо сви можемо бити онакви какви јесмо. Сматрам да је ова награда круна нашег дугогодишњег рада и труда. Пробе се често одржавају после шестог или седмог часа, па чак и викендом. Међутим, никоме није тешко да издвоји своје време и дође на пробу. Драго ми је да је неко препознао наш труд и предложио нас за награду. На додели сам се осећао веома почаствовано и привилеговано. Веома ми је драго да ме је професорка изабрала да будем један од представника школе на додели. Осећај је просто неописив.

Нела Радичевић

Фото: Архива Мирјане Јаневске

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.