ИЗВОР: РТС

СПЦ и верници данас обележавају Светог Трифуна. Он се слави као великомученик који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди.

Према хришћанском учењу, брачна љубав је благословена од Бога, а брачни завет нераскидив, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.Припремила Нада Руменић Петрић

Према хришћанском учењу, брачна љубав је благословена од Бога, а брачни завет нераскидив, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.

У „Охридском прологу“ владике Николаја Велимировића пише како је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји, од мача христоборног римског цара Дакија.

Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија.

Сахрањен је скромно, по његовој жељи, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.

Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помиње страдање светитеља Трифуна.

На овај дан виноградари излазе у виноград да орежу барем један чокот винове лозе и полију га вином. Верује се да ће грожђе тако добро родити.

Ако на светог Трифуна пада киша, верује се да ће успешно родити шљива и да ће бити добра година.

Једно од веровања у народу је, да са овим даном стиже пролеће, да се буди природа и најузвишеније осећање код људи, љубав.

У неким селима Шумадије слави се као заветан дан, јер се сматра да он штити села од града и поплаве.

Према веровању, Свети Трифун је чувар биља и штити га разних штеточина. Обично се њему моле да сачува њиве и винограде од скакаваца, гусеница и других инсеката.