У СУСРЕТ САВИНДАНУ
Српска православна црква и верници 27. јануара славе Светог Саву, једну од најзначајнијих личности српске историје. Свети Сава је био рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата и први српски просветитељ и архиепископ, законодавац, књижевник и ходочасник. Школе у Србији прослављају Савиндан као школску славу, уз пригодне програме, а светкују га и многе занатлије. Био је духовна, интелектуална и државотворна елита тог времена, наглашава у разговору за наш лист ђакон храма Свете Великомученице Марине у Атеници вероучитељ Ђорђе Чоловић, који ће саслуживати на Светог Саву, а потом у школи са ђацима прославити Савиндан.
ПРВИ СРПСКИ АРХИЕПИСКОП И ПРОСВЕТИТЕЉ
Свети Сава је био српски принц, монах, игуман намастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног.
– Када су Вукан и Стефан заратили око власти Свети Сава је дошао из Хиландара, са Свете Горе, у Србију. Донео је мошти свог оца и својим ауторитетом, без силе, призивао браћу да дођу да се над моштима оца измире. Свети Сава их мири и остаје у Србији, коју ће успоставити као изузетно уређену државу у Европи, у средњем веку. Дакле, поред духовне, велика је његова и дипломатска мисија. Стрпљење од 25 година је за сваку похвалу. Стрпљиво је чекао погодан политички тренутак да тражи независност и аутономију Српске православне цркве и да постане први српски архиепископ – каже ђакон храма Свете Великомученице Марине у Атеници вероучитељ Ђорђе Чоловић.
ЉУБАВ ПРЕМА ЖИВОТУ, БОГУ И НАРОДУ
После ослобађања од Турака, формирањем прве српске државе, Свети Сава је имао значајно место у просветитељству, као велики мисионар, а са настанком првих школа постао је заштитник образовних установа и писмености, зачетник српске средњовековне књижевности. Наравно, као велики просветитељ, залагао за описмењавање народа у средњем веку. Наш саговорник подсећа да школска слава и Савиндан нису поштовани све до Обреновића, до 40-их година 19. века, када је први пут у историји Србије донета одлука да се прославља Свети Сава.
– Колико је одлично што школе Светог Саву прослављају као светитеља и заштитника, толико је и дискутабилно што се прослављање Савиндана свело на форму. Људи данас Бога и Светосавску традицију доживљавају као машину за испуњавање жеља, а не као светињу којој треба искрено приступити и са искреном љубављу читати о том човеку. Пред Савиндан се организују Светосавске недеље и прославе, школе славе, деца цртају иконе… То је све прелепо. Али, децу треба научити да Светог Саву приме у срце, да живе његовим животом, не монашки, већ са идејом љубави према животу, Богу и народу – наглашава Чоловић.
„УГАОНИ КАМЕН“ ИЛИ СВЕТИОНИК СРБИЈЕ
Свети Сава је диван пример човека који се одрекао свих својих аристократских принадлежности, које је могао да има на двору Стефана Немање и отишао да живи подвижнички на Светој Гори. Међутим, схвативши да то није довољно за народ, Свети Сава се враћа у Србију, али не да буде владар, као што је за њега било предвиђено, већ да би се бавио просветитељством. Вратио се да просвети људе како да што ближе приђу Богу и писаној речи, Божијој и световној, искрено се диви наш саговорник.
– Величина Светог Саве је што је утицао на модернизацију Србије у 12. и 13. веку. Манастири, највеће светиње, школе, болнице његова су тековина. Од њега све почиње, образовање, култура, уметност, све што је Србију учинило великом, како за време Немањића, тако и препород од Обреновића… Са својим оцем и, касније, братом Стефаном Првовенчаним поставио је темељ, „угаони камен“ држави и цркви. Као што је Христос рекао апостолу Петру да је „угаони камен“ цркве коју ће сазидати, тако је и Свети Сава “угаони камен” за Србију. О Светом Сави треба причати током целе године, а не само за Савиндан. Његов лик и дело и данас треба да буде светионик, како у школи, тако и у друштву и цркви. Као што је патријарх Павле сав свој живот живео по Јеванђељу, тако је и Свети Сава живео живот по Јеванђељу – нагласио је Ђорђе Чоловић.
Нела Радичевић
Фото: Архива Ђорђа Чоловића
ШКОЛСКА И ЗАНАТСКА СЛАВА, СЕЋАЊЕ И ЗАХВАЛНОСТ
Школска и занатска слава Свети Сава прославља се 27. јануара, на дан када је окончао овоземаљски живот, 1236. године, у Трнову, у Бугарској. Потом су мошти Светог Саве биле у Милешеви, где су се дешавала разна чуда и исцељења, као велики доказ Христовог постојања. Синан-паша је пренео његове мошти у Београд, на Врачар и спалио их 27. априла 1594. године, где је данас подигнут величанствен храм, у знак сећања и захвалности за све што је Свети Сава урадио за свој народ и српску цркву.
