Формирањем прве српске државе, после ослобађања од Турака, Свети Сава је имао значајно место у просветитељству, као велики мисионар, а са настанком првих школа постао је заштитник образовних установа и писмености. Данас све школе у Србији обележавају Светог Саву, као школску славу, припремају приредбе, повезујући његов мисионарски рад са савременим добом, подсећа етнолог Снежана Шапоњић Ашанин, додајући да ће и ове године изостати све школске манифестације због актуелне епидемиолошке ситуације.
СВЕТАЦ КОЈИ И ДАНАС ХОДА МЕЂУ НАРОДОМ
– Празник Светог Саве један је од највећих храмовних и породичних празника, јер је проглашен и за школску славу. Свети Сава, рођен као Растко Немањић, био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата и први српски просветитељ и архиепископ, законодавац, књижевник и ходочасник. Као младић је жудео за духовним животом и због тога је отишао у Свету Гору. И сам Стефан Немања је за њим дошао у Свету Гору, замонашио се и умро као монах Симеон. Школска и занатска слава Свети Сава прославља се 27. јануара, а то је дан када је окончао овоземаљски живот, 1236. године, у Трнову, у Бугарској. Потом су мошти Светог Саве биле у Милешеви, где су се дешавала разна чуда и исцељења, што је велики доказ Христовог постојања и хришћанске вере. Због тога је Синан-паша пренео његове мошти у Београд, на Врачар и спалио их 27. априла 1594. године, где је данас подигнут велелепни храм, у знак сећања и захвалности за све што је Свети Сава урадио за свој народ и цркву – подсећа етнолог Народног музеја Снежана Шапоњић Ашанин.
Према њеним речима, указом кнеза Михаила Обреновића Свети Сава је 1840. године проглашен за школску славу, а 1827. је кнез Милош Обреновић Савиндан прогласио нерадним даном, што је било потребно посебно нагласити тадашњој београдској чаршији, у којој су велику улогу у свету пословања имали грчки и цинцарски трговци, који су нерадо поштовали светитеље српског порекла:
– Кнез Данило у Црној Гори је 1856. године, такође, прогласио Светог Саву, као школску славу. Савиндан се славио све до 1945. године, када је одлуком власти строго забрањен. Међутим, имамо записе по којима можемо да видимо да се славио у црквама и да су деца рецитовала до 50-их, 60-их година. Јачањем српске државе, традиционалне свести и религиозности, 90-их година Свети Сава поново улази у школе и величанствено се обележава све до данашњих дана.
Наша саговорница подсећа да су Савиндан славиле и многе занатлије, ужари, мутавxије, опанчари, обућари… По народној традицији славе га и сточари, јер се Свети Сава сматра вучјим пастиром.
– Понегде се чак и данас верује да ће се догодити важан државни догађај ако загрми на Светог Саву. На пример, забележено је да је 1804. године загрмело на Савиндан, кад му време није, и те године се догодила Буна против дахија. Затим, сматрало се да где удари својим штапом о камен, може да потекне вода. Тако је по народном веровању настао извор Савинац, у Такову – наводи нека од веровања Снежана Ашанин.
Према речима етнолога, Свети Сава је био, не само велики просветитељ који се залагао за описмењавање народа још у средњем веку, него је и ценио рад:
– Он је утемељио православље код Срба. На његову иницијативу изграђен је манастир Хиландар, као и многи други манастири и цркве. Сачувао је сву лепоту предхришћанских обичаја. Сматра се да је путујући Божји човек, да је светац који и данас хода међу народом. Помагао је и подучавао људе, то је била његова основна мисија. Створио је српску цркву, државу и културу, као свето тројство, као темељ једног народа.
ПРИНЦ, МОНАХ, ДИПЛОМАТА, ПРВИ СРПСКИ АРХИЕПИСКОП
Од деведесетих година прошлог века поново се у основним и средњим школама и на факултетима Свети Сава прославља као школска слава. Али, ове године, као и прошле, због пандемије, у чачанским школама неће бити организовани традиционални програми и манифестације посвећени Светом Сави, утемељитељу српског православља Растку Немањићу, просветитељу и првом српском архиепископу, човеку који се својевољно одрекао земаљске власти и замонашио се, потврђује за наш лист Ђорђе Чоловић, вероучитељ ОШ ”Милица Павловић”:
– Нажалост, неће бити свечано организовано резање колача, уз присуство стријих колега, пензионера, ђака, хорова, него искључиво у кругу управе школе, директора, наставника, вероучитеља који могу тај дан да дођу и, наравно, свештеника који ће пререзати колач и заблагодарити Господу на дан Светог Саве. Али, лепо је што најмлађи могу да се пријаве у чачанској Цркви, до 23. јануара, за такмичење у рециталу посвећеном Светом Сави, које ће бити организовано 27. јануара, после Свете литургије. Углавном су то деца нижих разреда основних школа, најмлађе пријављено дете има три године. Лепо је што родитељи препознају Савиндан и као дечји празник, јер није циљ такмичења победа, него да млади рецитују у част Светог Саве. Али, нажалост, неког свечанијег обележавања и прослављања Савиндана, како смо навикли, неће бити док не прође пандемија.
Наш саговорник подсећа да школска слава и Савиндан нису поштовани све до Обреновића, до 40-их година 19. века, када је први пут у историји Србије донета одлука да се прославља Свети Сава.
– Од тада се Савиндан слави у нашим основним и средњим школама, односно, у тадашњим гимназијама са осмогодишњим системом школовања. Занимљиво је да је прва химна која се певала у славу Светог Саве била “Пој, Србе, пој”. Како је празник пролазио кроз различите периоде и форме, тако се све више прилагођавао духу српског народа. После Првог и Другог српског устанка, српском народу је био потребан лик који ће у себи моћи да сабере све оно што би српство тог времена, 19. века, требало да буде и изабрао је Светог Саву, као диван пример човека који се одрекао свих својих аристократских принадлежности, које је могао да има на двору Стефана Немање и отишао да живи подвижнички на Светој Гори. Међутим, схвативши да то није довољно за народ, односно, да буде затворен у манастиру и аскетски живи, Свети Сава се враћа у Србију, али не да буде владар, као што је за њега било предвиђено, већ да би формирао школство. Није се бавио школством у данашњем смислу, него просветитељством, вратио се да просвети људе како да што ближе приђу Богу и писаној речи, како Божијој, тако и световној – наглашава вероучитељ Чоловић.
Према речима нашег саговорника, величина Светог Саве је и што је утицао на модернизацију Србије у 12. и 13. веку:
– Када се вратио, са Стефаном Немањом почиње да оснива манастире, болнице и школе. Због тога је Свети Сава више од учитеља. Он је заиста просветитељ, јер је палио светло у мрачном средњем веку у Србији. Захваљујући њему буди се љубав према писаним речима, писању, читању, али и својој отаxбини. Од Светог Саве и уопште од Немањића почиње бољитак и напредак наше средњовековне државе, јер се схвата да је потребно улагати у образовање, исто, као у политику или у војску. Свети Сава се борио, не само да описмени народ, већ и да буде културан, васпитан, моралан. Као што је рекао један светитељ: “Није богат онај ко има много новца, него онај ко има Бога у себи”. А, ко је моралан има и Бога у себи. Циљ Савиндана је да схватимо колика је улога Светог Саве за све нас, за целу нашу државу. Као што је Христос рекао апостолу Петру “да је угаони камен цркве коју ће сазидати”, тако је и Свети Сава “угаони камен” за Србију. Од њега све почиње, образовање, кутура, уметност, све што је Србију учинило великом, како за време Немањића, тако и препород од Обреновића, Карађорђевића…
Нела Радичевић
Фото: Архива Ђорђа Чоловића
СВЕТОСАВСКА ЦРКВА
– Свети Сава је 1219. године установио Законоправило, а прва писана књига се звала “Крмчија”. Захваљујући његовом Законоправилу створена је Српска православна црква, коју народ често назива Светосавска црква, а вернике Светосавци. Осим црквеног, верског правила, Законоправило Светог Саве је уређивало односе у свакодневном животу, као што су брачно право, наследно, социјално, хумано право, старање о немоћнима, болеснима, незаштићенима… – нагласила је Снежана Шапоњић Ашанин, која га сматра првим српским етнологом, због тога што је све лепе српске обичаје сачувао и заоденуо их велом хришћанског учења.
