Удружење „Ирмос“ и Књижевни програм Дома културе представили су капиталну монографију „СВЕТИ САВА“ историчара Бориса Стојковског, нашег највећег стручњака за средњи век. Не мора се о овој култној личности српске националне историје говорити само 27. јануара. Осим објављивања капиталне и прве свеобухватне, богато илустроване монографије о најзначајнијој личности српске историје од средњег века до нашег доба – Светом Сави, повода за подсећање на значајне догађаје српске историје у 2021. је много: 800 година Жичког сабора Светог Саве, 700 година краља Милутина, 650 година од Маричке битке, 500 година од пада Београда под Турке, истакао је у име Удружења“Ирмос“ Немања Милетић.
Представљање монографије на великој сцени Дома културе духовним појањем отворио је хор „Словољубве“. О монографији су у оквиру ширег контекста, везаног за јубиларну 2021. годину и догађаје којих се у њој сећамо, говорили аутор др Борис Стојковски, доцент на Филозофском факултету у Новом Саду на одсеку за историју и Срђан Ерцеган , уредник издања у Издавачкој кући „ДатаСтатус“. Чувена слика Уроша Предића настала је у циљу промоције његовог култа, а краси и ово изузетно дело.
Изузетне су компетенције аутора монографије. Области ужег научног интересовања Бориса Стојковског су општа историја средњег века, историја Византије, историја хришћанства и црквена историја, историја Угарске у средњем веку, посебно на прстору данашње Војводине, историја Арапа и ислама. Чачанска публика била је у прилици да Бориса Стојковског сретене пре две године, када је по позиву Удружења „Ирмос“ говорио о Косовском боју.
Монографија је намењена свима који желе да сазнају више о Растку Немањићу, односно Светом Сави, првом српском архиепископу, правнику, дипломати, писцу, просветитељу, светском путнику, утемељивачу српске медицине, ренесансном човеку два столећа пре настанка ренесансе, у своје време и нашем првом космополити. Али, пре свега, Свети Сава је ван сваке сумње отац, па на неки начин и творац целокупног српског идентитета, нагласо је Милетић.
ДВЕ ТОТЕМСКЕ ФИГУРЕ: СВЕТИ САВА И КНЕЗ ЛАЗАР
Својим директним залагањем издејствовао је од Цариградске патријаршије самосталност за Српску цркву и постао њен први архиепископ. Пре овог историјског чина, непогрешиво је проценио повољне историјско-политичке околности, знајући да несамостална црква може лако да угрози младу српску краљевину. Сусрео се и са Јерусалимским патријархом, крстио се, био у Витлејему и Назарету, сусрео се са Александријским патријархом… И поред свих овоземаљских заслуга, Свети Сава је на првом месту био монах и велики подвижник. Како наводи његов биограф Теодосије, још као мади монах на Светој Гори, Сава је желео да се прикључи отшелницима, али му игуман није дозволио. И без отшелништва, монах Сава се подвизавао строгошћу која нимало није била обична. Како бележи Доментијан: „Када је у те дане цветао леполиком младошћу и када је држао истинито подобије црноризачког чина, по Светој Гори сијаше светим животом као сунце“. Тај спој подвижничког и свеовоземљаског, чини његову личност јединственом, истакао је аутор Стојковски.
Срђан Ерцеган је напоменуо да долазе из Новог Сада, где је покренуо едицију која се бави српском историјом код издавача оријентисаног на медицинску литературу. И констатовао да је једина константа српске историје Српска праволсавна црква. Свети Сава је њен утемељивач, и може се рећи да је у нашој историји прва од наше две тотемске фигуре. Друга је кнез Лазар. Ерцеган истиче да је у Војводини пресудну улогу имала Сремскокарловачка митрополија. Хабзбурзи су замерали Србима да имају много заветних (нерадних) дана, па су укинули све српске свете, осим Светог Саве. Зато се у 18. веку на царским дверима у православним црквама под Хабзбурзима сликају барокне представе српских светаца из ината… Постепено Свети Сава постаје школски патрон.
Титанску улогу имао је у обликовању српске културе. У Србији постоји само један манастир посвећен Светом Сави и то је Кувеждин на Фрушкој Гори из16. века. Овај манастир је у време НДХ био потпуно срушен, у њему су биле настањене руске монахиње, а његова обнова се сада довршава, напомиње Ерцеган.
ПРВИ СРПСКИ КОСМОПОЛИТА
По речима аутора монографије Борса Стојковског, најмање што можемо да учинимо и да му се за све одужимо јесте да му посветимо једно овакво дело. Желео је да Светог Саву прикаже целовито, а тај циљ који је пред себе поставио описује речима да је „суров посао писати целовиту монографију о личности о којој би се могла написати читава библиотека“, јер су све колеге историчари део својих истраживања посветиле и Светом Сави. Као огорчени противник псеудоисторије, Стојковски наглашава да је текст монографије научно утемељен, а жеља му је билада покаже да је Свети Сава припадао нашем широком културном простору, свим српским земљама од Комарног до Солуна, од Трста до Арада… Зато монографија садржи читав корпус икона и фресака, прегршт дивних слика из Хиландара, Студенице, Богородице Љевишке, Милешеве, Сремских Карловаца, али и из богомоља Црне Горе, БиХ, Славоније…
– Желели смо да Светог Саву отворимо свету, јер је он први прави српски космополита.За свога живота лично или индиректно упустио се у комуникацију са водећим људима свог времена, а као значајна личност је и прихватан и уважаван, о чему сведоче многи извори. Може се рећи да је био пионир хришћанско-муслиманског дијалога, а колики је његов култ и утицај сведочи и чињеница да да су српске манастире посећивали и муслимани… И Стефан Првовенчани и деспот Стефан Лазаревић су били изузетно образовани, читали су на грчком Свето писмо, за разлику од немачких, енглеских краљева код којих то није знао, нико, тек понеки француски владар…
У монографији су приказани мозаици и фреске који се сматрају највишим дометом српске средњовековне уметности. Поред тога, издање садржи праву галерију представа Светог Саве у уметности од 13. века до данас. Објављено је и мноштво призора и детаља са Свете Горе који сведоче, не само о древности и лепоти овог места, већ и о вишевековном ритму монашког живота у Српској павославној цркви. Иначе,
Свети Сава је у средњем веку најсликанија особа. Постоје 32 сачувана средњовековна портрета. Цар Душан и краљ Милутин по свега неколико, Вук Бранковић један, кнез Лазар их има да их набројимо на прсте једне руке… А своју велику ренесансу Свети Сава доживљава управо у бароку, где свака ренесансна црква осликава и њега.
Његов утицај је био толико велики да су чак и у латинским земљама сви који би се крунисали траћили везу са Светим Савом, како би обезбедили себи пламенито порекло.
Култ Светог Саве почиње од тренутка његове смрти, а додатно га развија и спаљивање његових моштију које није доказано. Може се, ипак, веровати да су спаљене, сматра Стојковски, ако се имају у виду одмазде Синан паше…
Зорица Лешовић Станојевић
