Родитељи цара Константина беху цар Констанције Флор и царица Јелена. За нас је интересантна чињеница да је Константин рођен у Насисусу, доносно данашњем Нишу. Флор је био другобрачни и имао је још деце, али са Јеленом је имао само Константина. Стари обичај код римљана је био да се за цара (владара) каткад определи војска. Младог ратника Константина је извикала војска на збору за цара. У то време, почетак 4. века, владала је велика нетрпељивост према хришћанима који су прогоњени и убијани. Млади, али незванични, цар више пута је опомињао власт у Риму да се не понашају нељудски према људима који не чине никакво зло. Не могавши више да трпи зулум и неправду, решио је да се са војском упути према риму и војном интервенцијом промени ток ствари. Тим потезом започео је свој успон ка самом врху царства, у блиској будућности водиће три велике ратне кампање: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Ромеја на истоку. Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех, јави му се на пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано „овим побеђуј“. Сам крст је имао облик укрштених слова „Х“ и „Р“. Цар нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста, он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана. Но, ускоро је настављен прогон Хришћана, али на Истоку царства. Победивши Ромеје, он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада по њему прозва Константинопољ (стари Срби звали су га Цариград, данашњи Истанбул.
Давањем слободе хришћанима настао је други проблем, исувише слободно и нехришћанско тумачење Христа и саме вере. Када наста раздор у цркви због јеретика Арија, цар сазва I васељенски сабор у Никеји 325. године, где се јерес осуди, а Православље утврди. Света Јелена, благочестива мајка царева, ревноваше много за веру Христову.
Коју год одлуку да је цар доносио саветовао се са својом мајком Јеленом. За њу се сматра да је од малих ногу била крштена хришћанка. Али, Констанин, иако велики поборник хришћанства, вери неће приступити крштењем до пред крај живота. Јелена је, можда, и први значајни археолог (у хришћанству је сигурно зачетник археологије). Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин надживе своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет петој години у граду Никомидији. Тело његово би сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду.
Текст приредио ђакон Ђорђе Чоловић
