КЊИЖЕВНО-ПОЕТСКО ВЕЧЕ У ДОМУ КУЛТУРЕ
Свет Рома, њихова музика, песма, игра – непрегледна лепота и туга „улепшана“ осмехом. Поезију и приче о њима писали су великани светске и наше књижевности, Пушкин, Стеван Раичковић, Бранко В. Радичевић, Мика Антић, Лорка, Максим Горки, па и Мирослав Пауновић, кога су звали Чаве (Син), још један Чачанин, који је кроз своју поезију опевао аутентичне Роме из нашег града. Многе ромске песме постале су традиционалне…
Део тога могла је чути публика у програму који је у среду, 21. априла, у Дому културе, организовала Школа за основно и средње образовање одраслих. Књижевно-поетско вече уприличено је поводом Међународног дана Рома, који се свуда у свету обележава 8. априла.
Директорка Школе за основно и средње образовање одраслих Снежана Кујунџић, каже да је циљ ове манифестације, која је први пут одржана пре две године, да суграђанима приближе културу Рома. Наравно, много пажње посвећено је било баш њиховом описмењавању и образовању.
– Школа има осам одељења и 90 одсто полазника су ромске националности. Од укупног броја, око 35 одсто Рома нема завршено основно образовање. Покушавамо да их мотивишемо на разне начине, посећујемо породице, разговарамо… Вечерас смо песмом, поезијом и причом хтели да покушамо да умањимо баријеру, да подстакнемо оне који желе да заврше основно образовање. Јер, само тако могу побошљати свој и живот своје породице – рекла је Кујунџић.
Многи Роми немају ниједан разред школе или су због разних животних околности прекинули основно образовање. Велики број полазника Школе за одрасле су они који су начели шесту деценију. О томе је говорила професорка енглеског језика Тања Вучићевић, која већ 13 година ради у Школи за основно и средње образовање одраслих.
– Настојимо да им на што бољи начин приближимо књигу, како би заволели учење, завршили школу и могли да буду функционално писмени, да постану део заједнице… Многи су то успели и то је задовољство наше професије. Доста смо радили и у Гучи, повремено ме бивши ђаци позову да се похвале шта су урадили и постигли. Памтим бројне догађаје, данас када их сретнем, јаве се… У нашу Школу дођу и старији од 50 година и како често кажу – не желе више да их људи гледају као неписмене. Неки млађи после основне, уписују и средњу школу. Ми их спремамо за пријемни и из наше установе изађу поносни – навела је Вучићевић и додала да је план да ова манифестација постане редовна у календару важних датума чачанских Рома.
Осим Града Чачка, велику подршку за организовање догађаја дали су и запослени у Школској управи у Чачку. Програм су припремили ученици и сви наставници Школе за основно и средње образовање одраслих, представници ромских удружења, а један од гостију и учесника програма био је и координатор за ромска питања Мирослав Митровић Гари.
– Сада имамо велики број деце у обдаништима. Та услуга је за њихове родитеље бесплатна. Основну школу похађа 131 дете, али многи напусте клупе и због материјалног и социјалног статуса. Неки живе у тешким условима, другима се ни родитељи нису школовали… У средњим школама имамо свега 15 ђака. Сви проблеми Рома проистичу из недостатка школавања и образовања. Кроз решавање тог проблема, временом елиминишу и све друге. Како кажу, школовани смо онолико колико смо богати, а богати колико смо образовани – нагласио је Митровић.
Осим у поезији, публика је уживала у „Ђелем, ђелем“, званичној химни Рома, „Пира манге коркоро“ („Ходам сам“), „Марушки“, и бројним другим вечним ромским песмама, које су извели Александар Поповић, Слободан Спасојевић, Мирко Дрманац, Јован Тешић и Никола Васовић.
В. Т.
Први помен Рома на простору Србије је 1323. године, када је једна циркуска трупа допутовала из Цариграда са својим „смртоносним играма“. Према попису из 2011. у Србији живи 147.000 Рома, а незванично тај број је три пута већи. Први подаци о Ромима у Моравичком округу су из 18. века… Данас у Чачку има око 600 Рома, који живе у шест градских и три сеоске месне заједнице.
Према једној легенди, Роме прати судбина да никада не преспавају два пута у истом месту, да не пију воду два пута са истог бунара и да никада не прегазе исту реку два пута у једној години. Немају своје писмо, а данас постоје бројни дијалекти њиховог језика.
