Selena Košutić veruje u bajke. U jednoj i živi. Zato je potpuno očekivano da sve što stvara nosi i taj pečat. I u priči sa torbama, najvažnijem delu brenda „Chili Bags”, ova mlada dizajnerka poručuje da prirodni materijali i ručna izrada, uz jednostavnost i lep izgled, daju kvalitet koji se lako prepoznaje i uz zadovoljstvo nosi. Bavi se i kaligrafijom i jedini je sertifikovan kaligraf u Srbiji. Vitez umetnosti u redu Kraljevskih viteza postala je 2016. godine.
Pre skoro dve decenije Selena je bila u “Čačanskom glasu”, kao pobednica takmičenja u crtanju na Vukovom saboru u Tršiću. Dugo je živela van svog rodnog grada, školovala se u Užicu, a onda u Beogradu, gde je završila Fakultet za dizajn. Tu se ostvarila kao zapažena dizajnerka, prvo nakita, a onda i torbi, ranaca i drugih proizvoda od kože. Prošle godine, pomalo i pod “pritiskom” pandemije, ona i suprug odlučili su da je Čačak, kao grad “po meri čoveka”, mnogo bolji za celu porodicu.
MIRIS KOŽE I ZVUK ČEKIĆA UTKANI U DUŠU
Selena je treće koleno čačanskih obućara. Još u detinjstvu, u zanatskoj radnji dede Vasilija Stanojevića u Sime Sarage, uvukao joj se, kako kaže, u dušu miris kože, a u uši se zauvek uselio zvuk čekića. Taj prostor bila je i njena igraonica, jer je od otpadaka kože pravila razne kreacije. Te prve lekcije, sigurna je, opredelile su njenu profesiju. I pokojni stric je bio obućar, a umetničku crtu povukla je od majke, koja je godinama slikala po staklu i radila keramiku. Taj prvi dodir četkica i boja ostali su joj, sami po sebi, sve do danas inspirativni.
Selenin umetnički talenat prepoznao je jedan nastavnik u osnovnoj školi. Dok su druga deca trčala na igralište, ona je kod njega učila perspektivu, merenje, postavku, senku… Tako se spremala za Umetničku školu u Užicu, u kojoj je bila prva generacija. Odabrala je smer livac-vajar umetničkih predmeta.
Šumska bajka…
– Čini mi se da sam najviše naučila u srednjoj školi. Usavršila sam crtanje i slikanje, naučila sam da radim keramiku, vitraž i mnoge druge tehnike. Sva ta saznanja kasnije sam uobličila i primenila na svoj način – rezimira Selena.
“LJUTA, PRIRODNA I SVOJA”
Iz ljubavi prema koži i modi upisala je Fakultet za dizajn (kože i obuće), a diplomirala na dizajnu kožnog kofera. Bez obzira na uspešno studiranje, a završila je godinu dana pre roka, nije bilo mnogo izgleda za posao u Srbiji. Godinu dana provela je u Sloveniji, gde je radila kao kostimograf u pozorištu. Po povratku u Beograd, radila je razne poslove. Ali, vrata su se otvorila kada je počela da radi u jednoj nemačkoj firmi kao “skriveni” dizajner obuće i tašni za tri poznata brenda. Iskustvo koje je stekla mnogo joj je pomoglo, jer je dizajn kožnih tašni vremenom postao njeno glavno zanimanje.
– Išla sam stepenik po stepenik, kako je jedino ispravno. Došlo je vreme da se posvetim stvaranju svog brenda i “Chili bags” je nastao u proleće 2014. Nazivu je “kumovao” moj momak, danas suprug, zbog boje moje kose i mog karaktera. Prvu tašnu smo suprug i ja iskrojili i sašili potpuno ručno – priseća se Selena, koja tu svoju prvu kreaciju još uvek sa radošću nosi.
Kada je na tržište “izbacila” prve modele, čekala je reakcije. Bilo je potrebno vreme, a gospođa koja je kupila njenu prvu tašnu, ubrzo je poručila još tri. To se kasnije potvrdilo kao neko pravilo. Kupci se uvek vraćaju, što je Seleni potvrda da radi pravu stvar.
– Svaka tašna je najvećim delom ručni rad, a mašinski se obrađuje samo ono što je neophodno. To mojim proizvodima daje originalnost. Uz to, mušterija može sama da bira boju kože, štepa i ručki, koje sama našivam tehnikom koju sam naučila od dede. Tako da dobije svoju tašnu “iz snova”. Za sve što postižem, veliku zahvalnost, osim svojoj porodici, dugujem i dvema Jelenama – modelarki Pančić Ilić, koja pravi modele po mojim idejama, tako da se ispoštuje kvalitet, dizajn, praktičnost i udobnost i fotografu Jeleni Radosavljević – naglašava Selena.
Svoje proizvode skoro uvek proprati sa nekom kratkom pričom, u koju su upletena sećanja i priroda. Sve je jedan proces – osmišljavanje modela i priče, koje su, kaže ona, istinite, jednostavne, iskrene. I na taj način svoje kreacije približava onima koji se odluče da ih nose. Modele, osim na svom sajtu i fejsbuk stranici, izlaže i prodaje u Modnom studiju “Gufo wear” u Čačku i radnji “Stari zanati Srbije” u Beogradu. Porudžbina ima, ne samo iz Srbije, već iz mnogih drugih zemalja.
Snagu i energiju rađa ljubav, tvrdi ona. Dobija je i od porodice, supruga Vukašina i petogodišnjeg sina Despota, koji je već “mali pomoćnik”. Ove godine Košutići očekuju još jednu prinovu… Selena će ostati dosledna svojim snovima, jer smatra da je, uz trud i kvalitet, to jedan od najvažnijih delova priče “Chili bags”.
V. Trtović
Foto: Jelena Radosavljević
LJUBAV I KALIGRAFIJA
Sa kaligrafijom se prvi put susrela u Umetničkoj školi u Užicu i od tada se na razne načine bavi ovom drevnom umetnošću lepog pisanja. U Beogradu je držala školu kaligrafije, a po povratku u Čačak u “Shabby chicu” i Studiju “Gufo wear”, sa kojim ima odličnu saradnju.
– Bavim se kaligrafijom sa ornamentima, obrađujem i papir po svojoj recepturi, kako bi dobio izgled drevnosti. Pišem oba pisma, ali dajem prednost ćirilici, jer mislim da je i tako čuvamo. Uzor su mi ustavna pisma, a imam i svoje, koje sam izvela iz nekoliko drugih. Naručuju mi povelje, diplome, zahvalnice, razne tekstove za rođendane, slave – pojašnjava Selena Košutić.
NAKIT, UVEK NEŠTO NOVO
Uz tašne, Selena kreira i druge predmete od kože – dečije cipelice, leptir mašne, futrole za četkice za šminku… Prošle godine njen patent, futrola za više od 100 četkica, bila je zapažena na beogradskom Fashion week-u. Pravi i veoma originalan nakit. Još kao srednjoškolka pravila ga je od drveta, a kasnije koristeći epoksidnu smolu ulivala je elemente starih metalnih predmeta – satova, zupčanika…
– Tako sam pravila neku svoju priču koja je imala lepu prođu. Kasnije sam taj nakit prebacila u stakleni, jer mi je bilo i jednostavnije. To mi je ostavljalo vremena da se bavim pripremom tašni i nakitom. Zbog obima posla sa tašnama ne pravim nakit tako često kao ranije, ali se uvek trudim da napravim nešto novo – kaže Selena.
JEDNA PRIČA
“Postoje neke kruške, stare, drži ih jedno podbočeno drvo. Jedva se drže te viljamovke, stare 55 godina. Na granici da se do poda saviju, daju plod. I baš taj plod umeo je da pozira. Kruške zapečene u rerni sa medom i orasima.
Jesen u mom sokaku”.
