ЧЕТВОРОЧЛАНА ПОРОДИЦА БАЈИЋ ИЗ КУЛИНОВАЦА
Четворочлана породица Бајић живи у кућици на крају Улице 658 у Кулиновцима. Четрдесетшестогодишњи Родољуб од пре две године сам брине о троје деце, два сина од 14 и 12 година и десетогодишњој ћеркици. У кући, у којој су подстанари, свега има, а опет много недостаје. Не говори то Родољуб, који много пута понавља да нису једини којима је тешко, да има много болесне деце којима је помоћ потребнија, да су његова, хвала Богу, здрава… Поред дечијег додатка, он зарађује, не бира посао. Нема велике жеље, а једина коју гласно изговара је да му деца успеју у животу, да израсту у добре, нормалне, поштене људе.
Недеља је дан када Родољуб Бајић може мало да предахне, да се више посвети својој деци, да испрати дечаке на утакмице… Другим данима, каже, или је у надници или тражи посао. Мало је лакше ове године, јер му је Чачанин Владе Драгић обезбедио машину да може тапацирање да ради код куће. Напустио је сталан посао, како би, после одласка супруге, могао да брине о деци, да им скува ручак, опере веш, спреми их за школу, дечаке за тренинг…
– Имам више од 20 година стажа у разним фирмама, радио сам прво у фабрици „Трифуновић“ у Прањанима, а после женидбе 2006. године, за послом сам дошао у Чачак… – прича Родољуб, родом из Богданице испод Маљена.
Сада ради, углавном, тапацирање намештаја код куће или у једној приватној фирми која се бави овим послом. Иде и кад га неко позове у надницу, да покоси ливаду или двориште, да исцепа дрва, кречи…
– Радим због деце, која су ми, хвала Богу, на добром путу. Добри су ђаци, с обзиром на све околности које су их снашле. Задовољан сам, кад могу и они ми помажу. Старији син је талентован и добар фудбалер, био је позван да игра за репрезентацију „Западне Србије“. И млађи тренира. Трудим се да имају основне услове. Морам динар да им обезбедим, јер сам ја њих тражио, а не они мене. Они су ми сва радост. Гледам да буду чисти, да се не издвајају од друге деце…
Кућу опрема колико може… У пожару пре неколико година доста тога је било оштећено, скоро цело покућство је изгорело. Уз помоћ донаторских фирми и добрих људи, санирао је и кров, развео поново струју, купио најнеопходније ствари… Још враћа кредит који је тада морао да узме.
Каже да не прима социјалну помоћ. Недавно су волонтери Црвеног крста Чачка донели више донација за Бајиће, помажу комшије, људи који су чули за њихову судбину уплатили су новац, од кога је купио деци нове копачке… Стигло је и обећање градског руководства да ће им помоћи…
– Ко и колико може, он нам пружи… Стално кажем, има много људи који су у тешкој ситуацији, нисмо ми једини – захвалан је Родољуб свима који су им се нашли, а посебно Николи Миловановићу, тренеру ФК „Арес“, у коме синови тренирају, као и наставницима и руководству ОШ „Свети Сава“ на великом разумевању.
Дан је Родољубу, чини се, много дужи од његовог умора. Посебно ако ради ван куће. Чим се врати са посла, прихвати се кућних послова, а за шиваћу машину, каже, може да седне тек кад деца оду на починак. И тако, док не заврши уговорен посао.
О таленту малишана говоре и медаље на посебном паноу, трофеји на полицама… То је само део, каже поносно Родољуб. Старији син желео би да упише Прехрамбену школу, да једног дана заигра за неки јачи клуб, како би могао више да помогне породици.
– Боримо се све четворо, да се извучемо. И деца помажу кад год треба. Ја гледам што мање да их оптерећујем, па и овом медијском пажњом. Да остану на правом путу, то ми је најважнији задатак.
В. Т.
Новац за помоћ породици Бајић може се уплатити на жиро-рачун:
155-3400180087841-78 („Halk banka“)
