Змије у Чачку!? Да, има их, мада им то није природно станиште, пре свега због буке и вибрација. Али, како тврде упућени у ову тему, све врсте које се виђају у градској средини су неотровнице. Наравно, то не умањује страх људи посебно када имају „близак сусрет“ са овим гмизавцима. Веома корисним, пошто су им главна храна глодари. Опрез је увек потребан, нарочито када се нађемо у природи или у близини запуштених и напуштених парцела, које по правилу привлаче глодаре, а онда и змије. Ових дана, баш због овог проблема, из многих делова града, па чак и из ужег центра, зову Чачани разне службе – полицију, ватрогасце, комуналну милицију, инспекцију, „Зоохигијену“… И нико од њих није надлежан, јер у Чачку не постоји служба задужена за хватање змија, нити има обучених за тај посао. Има и уједа, у Болници кажу уобичајан број у ово време.
Драгиша Гашо Петровић, велики познавалац и заљубљеник у природу, подсећа да у Србији живи десет врста змија, од којих пет можемо срести у чачанском крају. Ескулапов смук, смукуља (лажна шарка), белоушка и рибарица су неотровне, док је поскок једина отровница на нашем подручју.
– Старији су потомцима преносили веровање које потиче од давнина – да свака кућа има своју змију, заштитницу огњишта и укућана (смука), због чега је било незамисливо да је неко убије. Мада је никад нису ни видели, нити су знали да опишу како изгледа. Насупрот томе, змије које су сусретали у окружењу нису биле баш „на гласу“ и неретко су убијане. Оно што, свакако, треба да знамо је да је већина змија у нашем крају безопасна (неотровна), да је њихова корист у регулацији, пре свега, бројности глодара немерљива, па су важна карика у екосистему. Треба знати и да су строго заштићене – каже Петровић за „Чачански глас“.
Он наглашава да је потребно да и децу учимо да упознају свет око нас, укључујући и змије, где су им станишта, какве објекте користе за своје склониште и шта треба радити када се сусретнемо са њима.
Ескулапов смук са пленом, фото: Д. Петровић
– Оно што је важно је да змију ретко можете срести на отвореном, јер се оне држе заклона – гомила грања, камења, разног шута и другог материјала. Зато треба одржавати своја дворишта, окружења око викендица, нарочито ако сте у подручју где змија има. То се посебно односи на викендаше у Овчарско-кабларској клисури, где је сусрет са скоро свим наведеним змијама могућ, а посебно са поскоком. Имао сам викендицу на језеру на видовској страни и за тих 20 година поскока сам видео само два пута, док сам рибарицу и белоушку виђао у сезони скоро свакодневно. Поскока можемо срести и у побрђу око Чачка, у јеличким селима, на Стјенику и на осталим местима где преовладавају камењари – наводива Петровић и упозорава да је посебно велики опрез потребан онима који сакупљају гљиве, нарочито на каменитим теренима. У природу се, у сваком случају, иде са адекватном обућом, а он посебно истиче да треба бити опрезан и око старих напуштених кућа, јер се ту по правилу појављују прво глодари, а у потрази за њима и змије.
– Када до сусрета и дође важно је не паничити и полако се удаљите или сачекати да се змија сама удаљи. И знајте, она се више плаши нас него ми њих и напашће само у крајњој нужди! Научите пружање прве помоћи у случају уједа змије, пре свега мислим на ујед поскока – каже Петровић и додаје да је сусрет са поскоком у долини Западне Мораве, близу самог града, веома редак. Али, може се и то догодити:
– Знам пример када је један пријатељ боравио у клисури на пецању и поподне је под хаубом донео кући, у Обилићеву улицу, мањег поскока. У ауто се „попео“ док је он пецао, а испао кад се паркирао у дворишту – наводи он и закључује да не треба узети здраво за готово сензационалистичке натписе по медијима, који имају више штете него користи.
– То уноси панику и доводи до исхитрених реакција. Најчешће до убијања змија, што је, пре свега, штетно, а уз то је забрањено и кажњиво. Едукујте се, упознајте змије са којима делимо станиште, научите своју децу, и запамтите, није свака змија ,,шаран“ како мештани чачанских села често зову скоро све змије које шару имају, а имају их готово све – закључује Петровић.
Горан Николић, главни чувар у заштићеном подручју потврђује да се у Овчарско-кабларској клисури могу видети све набројане врсте змија. Али, Николић, рођен и одрастао у Овчар Бањи, каже да су уједи веома ретки, а да у последњих неколико година не зна ни за један случај.
– Сећам се да је за све ове године било свега два, три уједа, углавном за руку. То се догађало када људи непажљиво крче своја имања или дворишта викендица. Никада нисам чуо да је ово доживео неко од шетача, планинара. Поскока у клисури има, али се мени чини да их је некада било и више. Када сам био млађи, тешко да је био неки одлазак на Каблар „јединицом“ поред Савине испоснице, од априла до септембра, а да не видим бар једног поскока. Не знам шта је прави разлог, али сада није тако. Поскока, као и осталих врста змија има и на овчарској страни, посебно око предајника и на Сретењској коси – каже Николић и тврди да не постоји документован налаз да у клисури, а још мање у Чачку, има и шарке, коју људи мешају са смукуљом, а локално становништво и са рибарицом!
– И поскок често, због шара, зову шарка. Он има на глави „рог“, али човек када се уплаши не примећује ништа осим да је змија пред њим! У овом периоду змије су активније. Али се дешава, ако је топло време, да се виде у касну јесен, па и зими, у фебруару. Пре неколико година, половином новембра сам видео мишара како поскока носи у канџама! – наводи Николић још једну занимљивост.
То значи, у природи, а то су и зелене површине, паркови, излетишта, увек се мора поштовати основно правило – опрез! Најбоље је носити штап и ходати обележеним стазама и путевима. И бити пажљив при сваком кораку!
В. Т.
СВИ ПРИМАЈУ ПРОТИВОТРОВ
У чачанској Болници нам је речено да је број интервенција због уједа змија уобичајан. Због годишњих одмора нису могли да нам прецизирају колико је људи из Чачка и других околних општина због змијског уједа било ове године на Интерном одељењу.
– Има довољно противотрова, производи их наш „Торлак“. Сви које уједе било која змија га добијају – рекла нам је Јелена Кнежевић, ПР Болнице.
ЗАБЛУДА О ПОСКОКУ
Јединствена карактеристика поскока је рог на предњем делу главе. Зуби поскока могу бити дуги до једног сантиментра што јој омогућава да ефикасно убризга отров у дубље делове ткива и мишића. Највише воли сува и каменита места обрасла ниским растињем, као и рубове светлих шума. У потрагу за храном креће се у касним поподневним или вечерњим сатима, када се најчешће пење на дрвеће, одакле „скочи“, а уствари се скотрља на плен или жртву. Зато при кретању кроз шуму треба добро гледати и у гране на дрвећу.
ПРВА ПОМОЋ
На месту уједа остају две рупице од зуба змије, а убрзо настаје оток и модре пеге, при чему се осећа утрнулост и јак бол. Изнад места уједа треба направити подвез тако да се успори проток крви и спречи ширење отрова кроз тело према срцу. Подвез вршити широком тканином и не треба превише стегнути. Повремено попуштати подвез да се не изазове заустављање крвотока. Ако је могуће што мање се кретати, пити што више течности. Што раније се обратити лекару због антивиперинума и додатне терапије.
„ЗООХИГИЈЕНА“: ИНТЕРВЕНИШУ ПО ПОЗИВУ, АЛИ НИСУ НАДЛЕЖНИ
Александар Максимовић, руководила РЈ „Зоохигијена“ потврђује да им се јавља велики број људи са истим проблемом – змијама у својој околини.
– Имамо бар три, четири позива седмично, из свих делова града, Авеније, Атенице, па чак су недавно људи звали и из Пантићеве улице… У уторак смо за један дан имали три таква позива! Нама то није у опису посла, али ако сам ја у смени, одлазим на терен и хватим змију, а онда је пустим у природу. Други нико не сме! Али, тврдим да су све змије због којих су нас звали биле неотровне – каже Максимовић и наглашава да су углавном то нека запуштена или напуштена места, којих је све више, посебно по селима.
