Podrška učenicima sa posebnim potrebama u velikoj meri zavisi od nastavnog i pedagoškog osoblja u osnovnim i srednjim školama. Trenutno stanje pokazuje da se ovo osoblje suočava sa sve kompleksnijim zahtevima obrazovnog i vaspitnog okruženja i da je nastavnicima neophodna i neodložna dodatna podrška, kako bi stekli kompetencije za adaptivniji i uspešniji rad u svojim inkluzivnim odeljenjima. U organizaciji Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture i Škole stranih jezika “Blackbird”, u sredu, 7. oktobra, biće održana tribina pod nazivom “Disleksija, autizam i ADHD u inkluzivnoj nastavi”. Pored toga što će biti predstavljen projekat SEN Toolkit, publika će moći da čuje gde se nalazi inkluzivna nastava u našim školama deset godina nakon početka, primere dobre prakse i teškoće sa kojima se suočavaju nastavnici i stručno osoblje, gde je Srbija u odnosu na druge zemlje Evrope… Na tribini će govoriti Ljubomir Vasojević, koordinator projekta SEN Toolkit za pomoć školama u inkluzivnoj nastavi, Radunka Lazić iz beogradskog Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, Katarina Anđelković, master logoped, predstavnici Školske uprave u Čačku, Centra za stručno usavršavanje i škola, a posredstvom video priloga i Martin Bloomfiled, SEN expert, York Associates, iz Velike Britanije.
Cilj projekta SEN Toolkit je obezbeđenje podrške nastavnom i pedagoškom osoblju u osnovnim i srednjim školama u kojima postoji inkluzivna nastava, odnosno, svim ili gotovo svim školama u Srbiji. Reč je o međunarodnom projektu čiji je koordinator u Srbiji jezička škola “Blackbird”, na čelu sa vlasnikom Ljubomirom Vasojevićem. Fokus projekta je na disleksiji, autizmu i ADHD-u, a osnovni cilj je izrada programa obuke za nastavnike. U razgovoru za naš list o predstojećoj tribini, Vasojević kaže da je prema procenama, broj učenika u okviru ovih kategorija kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju između 10 i 20 odsto.
Gde je Srbija u odnosu na druge zemlje Evrope kada je reč o inkluzivnom obrazovanju?
– U našim školama postoje stručne službe i timovi za podršku učenicima u inkluzivnom obrazovanju. Takođe, postoje mnogi primeri uspešnog umrežavanja, dobre prakse, ali i mnogo otvorenih pitanja. Naš projekat je namenjen takozvanoj, kategoriji B učenika sa autizmom, disleksijom i ADHD-om, za koje u načelu važi da je reč o smetnjama blaže prirode, gde manja dodatna pomoć daje odlične rezultate.
Zbog čega je važno da svaka škola poseduje odgovarajuće znanje i stručnost?
– Zbog toga što su svako dete i svaka učionica posebni. Upravo zbog toga je važno da, još od učitelja, pa preko nastavnika i profesora, svako od edukatora koji obrazuje i vaspitava decu poznaje ovu oblast, da bi mogao pravilno da usmeri rad, da odreaguje, da se konsultuje i da deli svoja znanja sa kolegama i stručnim službama. Takođe, važno je da ljudi koji rade u učionici imaju puno pratkičnog znanja. Često nedostaje mali segment, kojim veštinama da dopune ono što rade najbolje – obrazuju i vaspitavaju, kako bi bili uspešni u inkluzivnoj učionici. Zbog toga je važno da svaka škola poseduje odgovarajući nivo svesti, efikasne saradnje, deljenja iskustava i stručnosti u ovoj oblasti, koja se stalno nadograđuje, ne samo kod nas, nego i u čitavom svetu. Na primer, sadašnja situacija sa epidemijom kovid-19 donekle je pokazala da postoji veliki prostor za poboljšanje te koordinacije i da nastavnici, učitelji i škole bez instrukcija koje dolaze sa viših instanci ne mogu da sprovedu efikasno inkluzivno obrazovanje za decu koja rade po posebnim programima. Sigurno je bilo i sigurno ima potrebe da se odgovori na pitanje kako tu decu obrazovati u novim uslovima. Na primer, rad preko kompjutera za njih nije lak, zahteva poseban režim.
Koje su prednosti programa obuke i koji su očekivani rezultati?
– Program je nastao na osnovu konkretnih potreba u školama. Ove potrebe su utvrđene u direktnom kontaktu sa školama i ljudima uključenim u obrazovno-vaspitni proces. Stručni tim projekta je izradio okvir i sadržaj konkretnih, praktičnih aktivnosti kojima se proširuje znanje i stiču kompetencije za sigurniji i uspešniji rad u inkluzivnoj učionici. Očekujemo da će program naići na veliko interesovanje i da će u narednom periodu ostvariti znatan doprinos kvalitetu nastave. Ne treba zaboraviti da su krajnji korisnici pozitivnih promena koje ova obuka podstiče upravo deca. Pozitivnom promenom stava i pristupa obrazovanju nastojimo da veliki broj dece ne ostane na marginama društvenog života, već da steknu znanja i kvalifikacije za samostalan i normalan život.
Jedan od nivoa na kojima se projekat SEN Toolkit realizuje jeste obuka, koja će za manje od godinu biti na besplatnom raspolaganju školama i nastavnicima. Očekuje se da će obuka biti akreditovana i u katalogu za stručno usavršavanje Minstarstva prosvete i Zavoda za stručno usavršavanje i da će tako postati pristupačna velikom broju nastavnika i škola.
– Projekat nije ni prvi ni jedini, ali pretpostavljam da će ga u Srbiji i mnogim zemljama nastavnici oceniti kao praktičan i poželjan. Čitava oblast inkluzivnog obrazovanja je veoma dinamična i koliko god se radilo, ostaje puno prostora za još bolje rezultate. Čačak je jedan od gradova u kome inkluzivno obrazovanje dobro funkcioniše, postignuti su dobri rezultati, ima mnogo primera dobre prakse, što nije slučaj u svim delovima Srbije, a i šire. Vreme za decu i roditelje čija deca odrastaju je jako dragoceno, a ima puno neodgovorenih pitanja. Želimo da damo maksimalan doprinos u ovoj oblasti – naglasio je Ljubomir Vasojević.
N. R.
KRAJNOSTI: NA MARGINI, ILI UMETNICI I BIZNISMENI
– Prema zvaničnim statistikama, 40 odsto ljudi u Velikoj Britaniji koji služe zatvorsku kaznu je disleksično. Takođe, među britanskim milionerima više od 30 odsto je disleksično, što nam govori o krajnostima. S jedne strane, govori o tome da ljudi koji u sistemu obrazovanja ne pronađu sebe i ne dođu do kvalifikacija i veština koje su im potrebne za život, vrlo lako završe na marginama, a s druge strane, govori da ljudi sa disleksijom, autizmom ili ADHD-om, često imaju mnoge talente koji ostaju skriveni, a mogu da se realizuju u umetnosti, ili u biznisu. To nam objašnjava zašto je potrebno više pažnje u radu sa decom koja imaju autizam, ADHD, disleksiju – kaže Vasojević.
ŠTA JE NEURODIVERZITET?
– Jedna od fascinantih stvari kada je u pitanju inkluzivno obrazovanje je nemogućnost definisanja ispravne terminologije. Termin “neurodiverzitet” se u novije vreme sve više koristi kako bi se naglasilo da disleksija, autizam i ADHD nisu poremećaji, bolesti ili invalidnost u klasičnom smislu, što je naročito važno u obrazovanju. Jedna od tipičnih zabluda, na primer, jeste da autistična deca imaju nizak nivo inteligencije, dok se u praksi često dešava upravo obrnuto – da je njihov IQ iznad proseka i da su nadareni za matematku, muziku i druge oblasti – naglasio je Vasojević.
