Већ 14 година, сваког 29. марта, тачно у 10 часова, окупљају се комшије и породице у Атеничком пољу да се сете и запале свеће за покој душа Момчила Марковића и Благоја Симовића. Погинули су 2008. године, баш на том пружном прелазу, тада необележеном и необезбеђеном. Убрзо после тога комшије су подигле споменик Момчилу и Благоју. Исте године, прелаз је обележен и постављена је рампа.
И овог 29. марта њих десетак из краја поред споменика. Са сетом се сећају породичних дружења, организовања моба како би, скоро сви у исто време, изградили куће за своје, тек основане породице… А онда, тог јутра, Момчило и Благоје кренули су колима, требало је да заједно раде тог дана и на несрећу, из ко зна ког разлога, застали су на самој прузи када је наишао воз.
Драгутин Ђуровић је Благојево годиште, каже, порасли су заједно.
– Ова пруга, поред њих двојице, раније је однела живот и Првославу Луковићу. Била је то тешка несрећа, за цео крај… Убрзо након тога, исте године, из Министарства и „Железнице“ су дошли и поставили рампу. Срећом, јер ко зна какве смо још трегедије могли доживети – каже Драгутин, некада председник Месне заједнице, а сада одборник у Градској скупштини.
Милован Курћубић је цео призор гледао са своје капије, из близине, није успео да стигне да их упозори.
– Били су добре комшије, пре свега честити људи, вредни радници! За свако поштовање, обојица! Дружили смо се много, сви које овде видите и многи још. Била су то нека друга, срећна времена, када се имало времена за реч, за песму, за кафану и за рад. Комшије су живеле к`о у једној кући. Сада недостаје свега тога, увек има нешто битније, јури се, трчи… Нема се времена ни за пријатељство, ни за комшије, које су некад биле прече, па и од родбине. Истина, сада су и односи у кући, фамилији, у свом роду често поремећени. Свак` загледан само у своје, у себе. Желимо да и на овај начин, на овај тужан дан, одбранимо и ове људе, наше пријатеље и та времена од заборава – кажу комшије из Улице Милоша Стојановића, некада Улице 70, у Атеничком пољу.
В. Т.
