STOGODIŠNJICA OKTOBARSKE REVOLUCIJE –UTICAJ NA ISTORIJU UMETNOSTI SVETA
O avangardi, pragmatizmu i raskidu sa tradicijom, govorili filozof i izdavač Vladimir Medenica i profesorka ruskog jezika Gordana Nedić.
Kako je Oktobarska revolucija, ta prekretnica u istoriji čovečanstva, uticala na potonje umetničke tokove, ne samo Rusije, već i sveta u celini, kako je nastala ruska umetnička avagarda, novi umetnički pravci, pre svih “futurizam”, koji raskida sa tradicijom, a umetnost postaje u punoj meri angažovana, dosledno pragmatična, govorili su 15. novembra, gosti Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture na temljno pripremljenom predavanju, Gordana Nedić, profesorka ruskog jezika iz čačanskog Ruskog književnog kruga i Vladimir Medenica, filozof, prevodilac, vlasnik Izdavačke kuće “Logos” iz Beograda, prepoznatljive po prevodima i knjigama ruske pravoslavne misli i književnosti.
OBELEŽAVANJE STOGODIŠNJICE U SVETU
Predavanje je osvrtom na obeležavanje stogodišnjice Oktobarske revolucije u svetu započela urednica programa Verica Kovačević, podsetivši da Berlinsko pozorište tokom čitave ove godine organizuje predstave pod nazivom “Utopijske realnosti – 100 godina sa Aleksandrom Kolontaj”, posvećeno ruskoj revolucionarki i političkom i umetničkom razvoju posle 1917, sa analizom značenja revolucije u današnjem dobu. Kraljevska akademija u Londonu je 9. februara organizovala izložbu “Revolucija: Ruska umetnost 1917-1932”, koja je obuhvatila period kada se dogodila jedna od najznačajnijih promena u svetskoj istoriji umetnosti. U tim godinama, do dolaska Staljina na vlast, događa se procvat umetnosti, čemu doprinose Vasilj Kandinski, Kazimir Maljevič, Mark Šagal i Aleksandar Rodčenko, koji se bave konceptom značaja umetnosti za narod. Londonska izložba je obuhvatila fotografije, skulpture, filmove Sergeja Ezenštajna, propagandne plakate iz zlatnog doba grafičkog dizajna, kojima se bavio i Vladimir Majakovski.
U Galeriji “Mo Ma” u Njujorku otvorena je izložba “Revolucionarni impuls: uspon ruske avangarde”, koja obuhvata period od 1912-1935, do razdoblja kada država socrealizam proglašava “jedinim prihvatljivim stilom”. U Njujorku su izložena dela Ela Lisickog, Natalije Gončarove, pesme Vladimira Majakovskog, koja svedoče neverovatno buđenje kreativnosti, sa uverenjem da umetnost može promeniti svet. Britanska biblioteka je u aprilu priredila izložbu “Sloboda i revolucija: Rusija 1917”, nudeći savremeni pogled na prvu socijalističku državu. Izloženi su dnevnik poslednjeg ruskog cara Nikolaja A. Romanova, govor Lava Trockog itd. I u Amsterdamu je otvorena izložba posvećena carskoj porodici “Romanovi i revolucija”, na kojoj je izložen dnevnik Aleksandre, supruge Nikolaja Drugog, jedno od oružja kojim je ubijena porodica, Raspućinova pisma, igračke i crteži dece Romanovih… U Lisabonu je u pripremi međunarodni kongres “Karl Marks”, na kojem će biti reči o revoluciji svakodnevice, kulturnoj revoluciji, ekonomiji i politici kao novim vrstama moći…
VLADIMIR MEDENICA- PREOBRAŽAJ MOGUĆ SAMO U ZAJEDNICI S BOGOM
Vladimir Medenica kaže da o svemu govori kao pripadnik pravoslavne vere i da o revoluciji ne može govoriti sa oduševljenjem.
-Imamo nasleđe koje zapadni narodi nemaju. Lako se gađamo rečima. I mi smo bili oduševljeni, srljali smo u novo zasićeni tradicijom, koju nismo ni poznavali. Futuristi su oni koji su leteli na krilima mašte, bez oslonca, a oslonac je uvek u korenima. Sve što je u ideološkom ključu stvorio Maksim Gorki je ništavno prema njegovom romanu “Mati”, jer je u njemu pravi poznavalac naroda i tradicije. Slavimo godišnjicu našeg povratka u slobodu, a Lenjin je bio bandit uvezen preko Nemačke i Švajcarske. Rusi su u romanima Dostojevskog 50 godina pre revolucije mogli videti šta će doći. Stavrogin je taj koji pokazuje u njegovim delima šta smo izdali, šta smo prodali, šta smo doprineli sakaćenju svog roda, a to je slabost, jer nam onemogućava pogled u sebe. Svi mi u sebi treba da pogledamo, potražimo Nikolaja Stavrogina. Fjodorov u svom jedinom delu piše da “socijalizam mora pobediti”, videvši sve procese rastakanja, a njegova centralna ideja spasa zasnovana je na konzervativizmu i vaskrsavanju predaka na svaki način. Drugi veliki konzervativac Leontijev kaže da velike države mogu trajati najduže hiljadu godina. Mnogi umetnici bili su žrtve te revolucije, završili su svoje živote zvanično samoubistvima, govorio je Vladimir Medenica.
Na pitanje šta je donela revolucija u umetnosti Medenica navodi: muziku, Prokofjeva, Šostakoviča, Stravinskog, ali svi su rođeni i formirani u drugom vremenu. Tek sa ruskim filmom, film je postao umetnost, ali ti genijalni filmovi nisu istorija revolucije, nego istorija Rusije, rekao je Medenica i istakao da je najveće filmsko ostvarenje 20. veka ruski film “Uspeće, vaskrsenje”.
-Komunizam izopačava našu svest, menja naše lepe reči, odiše nekrofilijom, tera nas da se uvek iznova odričemo predačkog nasleđa. Sablasan je revolucionarni učinak, sloboda je ostvarena tako što će čovek sebe staviti na krst. Nije li odvajkada postojala potreba da se pobiju svi koji sanjaju carstvo Božije? Nije li svaka utopija put u smrt, duhovnu i telesnu. Samo u zajednici s Bogom je moguć preobražaj, bez te opštosti, mi se ne možemo sastaviti sa sobom. Bog nije Bog mrtvih, već Bog živih, satana je oličenje smrti. Samo je duhovna borba, ona borba koja dobija – istakao je Medenica.
FUTURIZAM – ŠAMAR JAVNOM UKUSU
Odlomkom iz filma “Svoj među tuđima, tuđi među svojima” Nikite Mihalkova, započela je svoje izlaganje Gordana Nedić, ističući da je u “svim tim revolucionarnim strastima koje još uvek gore, prva asocijacija uvek bila krvava revolucija, a nije višak reći da je gorela i umetnost i da je kasnije pritisak bio sve veći.
Revolucija je menjala život običnog čoveka. Sve je to bio eksperiment vođen novim tehnološkim i dostignućima u industriji, i sve je bilo u funkciji rata”. Bez Vladimira Hlebnikova, nema ni Majakovskog. On je otac ruskog futurizma, koji potire tradiciju, kritikuje sve, postojeću umetnost, naučnu formu, uvodi novi rečnik, stoga ovaj umetnički pravac definišu kao “šamar javnom ukusu”. Nedićka govori o Majakovskom kao kreatoru propagandnih plakata, slikaru i pesniku, koji je studirao umetnost, arhitekturu i vajarstvo, i navodi da je produkcija plakata, koji postepeno dobija formu stripa, kao rezultat dala stil “Lubok”. Ovaj stil odlikuju satirični, komični, folklorni, Biblijski ili motive cirkusa, čije poruke može prepoznati i najprostiji čovek.
U godinama Velikog rata plakat poprima patriotsku i agitacionu ulogu, a Majakovskom se pridružuje i Maljevič. Lenjin je pokrenuo projekat “Rosta”, kao organizovani način propagande, tako da 1925. plakat postaje i više nego sredstvo informisanja i masovno se produkuje. Majakovski je bio i veliki pesnik revolucije, govorio je da su plakati njegova druga sabrana dela, a stvarao je u zanosu ideje i ideologije koju je voleo i u koju je verovao.
Zorica Lešović Stanojević
