„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“ – СУРИ ОРАО
Код нас га зову сури, Енглези златни. Оба назива је добио због боје перја. Овај орао, једна од највећих грављивица на свету, тамносмеђе је боје, а задњи део главе и врат има златне преливе. О суром орлу (лат. Aquila chrysaetos, енгл. Golden Eagle) постоје бројне приче и легенде, у многим митологијама пратилац је врховних богова, а у песмама метафора слободе. О овој неописиво чудесној птици за „Чачански глас“ говорио је Брано Рудић, професор из Пожеге, један од наших најбољих познавалаца грабљивица.
Први сусрет са сурим орлом десио му се у Црној Гори, подно Бјеласице, где је као дете проводио летњи распуст. Ту је први пут видео те величанствене птице, које су мештани називали „планински орлови“, дивећи им се због њихове појаве и мирног, кружног лета.
– У то време почела се приказивати култна серија о природи ,,Опстанак”, у којој је једна епизода била посвећена мојој омиљеној птици. Препун утисака и младалачки занесен помислих да је то оно што желим да радим у животу: посматрање, фотографисање и пре свега, заштита сурог орла. Животна бујица ме однела другим током, али и поред тога сваки слободан тренутак користим да бих допринео бољој заштити сурог орла кроз едукацију локалног становништа, кроз подизање свести о неопходности суживота са овим врхунским грабљивцем – уводи нас у причу Рудић.
ПОСЛЕДЊА ГНЕЗДА НА КАБЛАРУ ПРЕ 27 ГОДИНА
Припада породици јастребова и орлова и најраспрострањенији је орао на свету. Насељава готово целу Европу, делове северне Африке, Северну Америку, целу Азију… Типична је станарица, уз скитање младих примерака. Настањује отворена станишта са ниским, ретким стаблима и жбуњем, полупустиње, тундре, неприступачне брдско-планинске врлети с пашњацима, клисуре и кањоне које ретко посећује човек. Лови на широком пространству и парови су углавном доста међусобно удаљени. Подручје које настањује један пар обично је површине од 50 до 100 квадратних километара, мада може бити и веће, у зависности од понуде хране и густине суседних парова.
Код нас је распрострањен, пре свега, у брдско-планинским крајевима. Најбројнији је у југозападној и североисточној Србији. Како наводи Рудић, у последњој деценији уочава се благи пораст популације која је процењена на бројност од 75 до 80 гнездећих парова.
– Бивша је гнездарица Каблара. Последњи пут птице су виђене 1995. године на Дебелој гори и највероватније су исте године убијене на главном масиву Каблара. Од тада повремено се могу видети појединачне лутајуће јединке, али без покушаја гнежђења. Орља глава, Орловац, Орлова стена, Орловача, Орлово гнездо… топоними су који говоре да је на тим локалитетима било сурих орлова или их још увек има. И стварно је тако! Пратећи гнездеће парове у западној Србији нашао сам их углавном на таквим местима, што говори у прилог томе да је наш народ годинама, па и вековима знао где се орлови гнезде. Иако је повремено орао носио домаћу живину и покоје младо јагње, људи су ценили птицу која је оличење лепог, достојанственог и племенитог. Стога није чудо што је овај суверени владар ваздушних пространстава чест призор на грбовима средњовековних владара и инспирација многим писцима и песницима – прича Рудић.
СИМБОЛ НЕТАКНУТЕ ДИВЉИНЕ
Младе птице су тамније, са белим површинама на крилима и белим репом са широком тамном пругом на врху. Наиме, боју одрасле птице добијају када полно сазру, у шестој години живота.
– Има јак кљун и канџе са тамним врхом, ноге су прекривене перјем све до прстију. Женке су значајно веће од мужјака. Овај моћни летач има распон крила од 190 до 230 сантиметара. Углавном се храни сисарима и птицама, а у југоисточној Европи често и гмизавцима, нарочито корњачама. Наш саговорник каже да ретко напада птице у ваздуху, али их прогони, а плен му постају када поплашене полете из заклона. Лови сисаре – од ситних (глодари) до крупних, попут срна и дивокоза. Често лови у пару, а храни се и стрвином. Приликом обрушавања на плен постиже брзину и до 200 километара на сат, што га чини другом најбржом птицом на свету – неке су од карактеристика сурог орла које наводи Рудић.
Гнезде се усамљени, територијални парови. Сури орлови су моногамни, парови вероватно трају доживотно. Гнездо прави од грања и шибља, обложено гранчицама, зељастим биљкама и лишајима. На јајима леже и око младих се брину оба родитеља.
– Гнезди се на стенама, ређе на дрвећу. Један пар има више гнезда која мења током година. У западној Србији рекордер је пар који има чак пет гнезда, од којих су нека удаљена преко шест километара. Крајем фебруара и у марту полаже једно до три храпава, прљавобела јаја с тамним пегама, али због недостатка хране и појаве каинизма – старији и јачи младунац убија млађег у узрасту од 10-15 дана, обично преживи само један. Лежи на јајима до 45 дана, птићи су за лет способни са 65 до 70 дана, а са родитељима остају још око 100 дана – још су неке занимљивости овог заљубљеника у грабљивице.
Нажалост, како и сам каже, овај симбол нетакнуте дивљине могуће је видети још само у далеким планинским кланцима где је безбедан од погледа и метака. Он наводи дуг списак фактора који га угрожавају: нестајање отворених станишта на којима лови, због пошумљавања голети и изградње ветроелектрана на подручју боравка, чиме се повећава ризик од судара с лопатицама турбине.
– Јединке страдају и због намерног и случајног тровања и у сударима с далеководним жицама. Све више је изражен и недостатак хране, посебно у зимском периоду. Криволовом се повећава смртност и узнемиравање птица, а један од важних узрока угрожености је и узнемиравање птица на гнездима услед пораста туризма и рекреативних активности, као што су пењање по литицама и параглајдинг. Због свега овога само ретки, они који залазе у планинско царство, уживаће у неподношљивој лакоћи летења сурог орла, птице која шири крила неколико милиона година – каже Рудић, један од срећника који залазе у њихово царство. Без обзира на године посматрања, и за њих су ове грабљивице још увек отворена књига.
Приредила: В. Т.
Фото: Брано Рудић
Извор: „Птице Чачка и околине“, Википедија
ОСАМ ПУТА БОЉЕ ВИДИ ОД ЧОВЕКА
Као и све грабљивице, сури орао има изузетан вид, осам пута оштрији од човековог. То му омогућава да види плен на великој удаљености. Покретни врат може да ротира до 270 степени, као код сова, што значајно повећава видно поље. Не одликује га неки глас, кричи, углавном, током тренутног лета, када комуницира са младима и када штити територију.
Често њихова гнезда нису само стара, већ и древна – о томе се може судити по броју остатака костију испод њих. Сваке године гнездо поправљају и довршавају. Узнемирени од људи, често напуштају гнезда или чак и младе и заувек напуштају то подручје. Ако је потребно, без хране могу да преживе и до пет недеља. Животни век му је до 32 године.
СВЕТА ПТИЦА
У хералдици симболизује снагу, храброст, далековидост и бесмртност. Данас се лик специфичног златног орла налази само на грбу и застави Мексика.
У многим културама северноамеричких Индијанаца сури орао се сматра једном од светих птица, духовни је гласник богова. Перје, кости и канџе које се користе у верским обредима и церемонијама имају свето значење. Нека племена су веровала да се орао највише приближава сунцу и да је гласник који преноси поруке између духова и човека.
У централној Азији користе га за комерцијални лов на лисице, зечеве, понекад чак и вукове и гушаве газеле. „Припитомљавање“ и одгој за лов трају годинама.
„СПОКОЈАН, ОН ЛЕТИ ИЗНАД СВЕГА…“
„Орао је поносна птица, која слеће само на високе врхове; под собом види облаке који се ваљају у долинама, носећи са собом ластавице; гледа како киша пада на јеле, како бујице котрљају мермерно камење, пастира како дозива козе, дивокозе како прескачу преко провалија. Узалуд киша пљушти, олуја обара дрвеће, бујице јуре јецајући, водопад се пуши и стропоштава, гром блесне и разбије планински врх; спокојан, он лети изнад свега тога и маше крилима; јека планине га забавља, он кликће од радости, бори се са облацима који брзо прелећу, и пење се у све веће висине свог бескрајног неба.“ (Гистав Флобер – „Новембар“).
