ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ ДР БРАНКО ЗЛАТКОВИЋ „ВУК КАРАЏИЋ О КАРАЂОРЂЕВОЈ СМРТИ”
У оквиру Културно-образовне манифестације ,,Дани Вука Караџића” у понедељак, 13. новембра је у Народном музеју Чачак уприличен још један значајан скуп који је умногоме расветлио Вуково делање из другачије перепективе! Скуп ,,Вук Караџић о Карађорђевој смрти” је својеврсни сусрет историје, дипломатије, књижевности, Вукових преписки и тадашњих друштвених околности Србије, а представљени су кроз излагање др Бранка Златковића, Институт за књижевност и уметност Београд. Модератор програма био је др Драгутин А. Ђукић.
Др Златковић је подсетио на појам роман о роману из књижевне теорије, а тиме је најавио да је реч о теми као антитеми, тачније о Вуковом ставу према помену Карађорђеве смрти као и односу Вука и Карађорђа и историјских прилика у оновременој Србији!
Тумачење народне песме ,,Женидба Максима Црнојевића” изнедрило је и хипотезу др Златковића, нову тачку у посматрању Вука и народног певача старца Милије. Према Златковићевој тези, Вук Караџић објављује нехотице ову песму, као извесно певање о Карађорђевој смрти, а тумачи овог епског догађаја долазе до тога када се раскрили површински слој тумачења, тј. продре у описивање изгледа и поступака јунака песме! Предавач наводи да Вук Караџић никада директно није писао о смрти Карађорђа, нити у својим препискама, нити у својим историографским или библиографским тачкама делања. Оваквим поступком Караџић је успевао да ипак задржи неопходне односе са кнезом Милошем захваљујући коме је он био његов највећи мецена, како сведочи др Златковић.
‒ Име Милош Обренбеговић које се спомиње у песми, старац Милија га тако стално зове, што је врло необично и није грешка, у свим издањима се тако и налази, а само на једном месту га певач назива Милош Обреновић. Сматрам да је старац Милија у лику Обренбеговића, односно видео Милоша Обреновића, а онда је лажном идентификацијом говорио о њему као као лику и човеку. Међутим, самим тим кад га је призвао неупоредиво већа сличност је Максима Црнојевића са кнезом Милошем – истакао је др Златковић.
У оквиру скупа др Златковић се осврнуо и на улогу Симе Милутиновића Сарајлије и Петра II Петровића Његоша, који су значајни за виђење Карађорђа као личности коју је запамтила и поезија ових књижевних великана. Преглед о Карађорђевој смрти др Бранко Златковић начинио је према историјским приликама, белешкама које су историјске потврде о устаничкој Србији. Међутим, из перспективе Вукових белешки или Вуковог деловања расветљено је да није било помена смрти вожда Карађорђа, те је српски реформатор и ерудита о овој историјској личности деловао са одређене дистанце!
Милица Матовић
