РЕПОРТАЖА: СЛОБОДАН ЧВОРОВИЋ, ЈЕДАН РАПОРТ ИЗ ИСТРЕ
СУСРЕТ СА БРИОНИМА И ПОКРЕТОМ НЕСВРСТАНИХ
Прича која је летос остала, како се у нашој професији жаргонски каже, у уредничкој „фиоци“, са неизвесном судбином у погледу публиковања због „репризирања“ теме, као да је чекала свој тренутак и још једном потврдила уверење да, ипак, све бива кад му је време. То свакако потврђује и повод за њено објављивање. Извлачимо је из шире репортаже о боравку у Истри, коју нам је, већ и не памтимо када током овог лета, доставио наш, чачански светски путник, Слободан Чворовић, власник Туристичке агенције „Чворак“, са којом је као та његова фирмирана „птичица“ прелетео планету. Зато му Истра и околне земље дођу као „предсобље“ у вагону за пут око света.
Наиме, поводи су се некако подударили. Велики самит у Београду, одржан у уторак, 12 . октобра, којим је обележено 60 година од оснивања Покрета несврстаних управо у нашој престоници, уз присуство представника више од стотину земаља, подсетио је на године када је наша бивша држава, чији смо политички наследници, имала веома важну улогу у оснивању покрета Трећег света, нарочито њен лидер Јосип Броз Тито.
А наш светски путник Слободан Чворовић нам преноси своје импресије са острва на коме је Тито проводио значајан део свог живота и на коме се налази важна музејска историјска поставка која се односи управо на време оснивања Покрета несврстаних. Заставе свих земаља потписница, фотографије Нехруа и Насера, документи, значајни гости… Чворовић прича…
-Бриони, као рај на земљи. Налазе са на западној обали Истарског полустрва. У време када је почетком 20. века Брионе купио аустријски богаташ Паул Купервајзер, европска аристократија играла је овде голф на терену који је 1902. био највећи у Европи. До 1960. године острво је било слабо насељено, а онда је постало летњиковац председника Југославије.
Планирано је да се на Брионе крене бродом, али сам време поласка побркао. Зовем водича, а он каже да су на броду и да су већ одмакли. Да ли се то зове срећа, када се брод враћа по Чворка. Касније на броду ручамо. На Брионима сам поново после 31. године. Тада сам на Брионе дошао из Дубровника авионом до Пуле, на конференцију која је касније била разлог што сам и отворио туристичку агенцију.
Обилазимо острво возићем, шетамо националним парком, видимо сафари, Титов музеј у пратњи локалног водича. Сликам се поред исте табле са именима Нехру, Тито и Насер, као и пре више од три деценије.
Верујемо Чворовићу, и лично уверени у исту причу, пре неколико година када је Чачак имао своје културно представљање у Истри. Импресивна историја, али и природа, прате Брионе вековима.
Бриони су и данас повезани са именом председника Тита. Три деценије, званични боравак Јосипа Броза Тита, његов дом, место које је посебно волeо и посвећивао му много пажње, примећује Чворак.
На острву је гостио своје званице, од светских лидера до највећих светских филмских имена. Чисто море, дивна природа, животиње које слободно шетају, су опис за групу острва које је 1983. проглашено за Национални парк „Бријуни“.
Укључујући Tитов први долазак на Брионe (ми их тако зовемо) 1947. и последњи поздрав у августу 1979, речима и сликама, изложба показује ширину Титових животних активности и интереса.
– Његове међународне активности постају концепт у свету, овде су јачани југословенски и светски напори за очување светског мира и успостављање међународних односа на начелима нестандардности, равноправности, пријатељства и сарадње, као и идеје и планови социјалистичког самоуправног развоја Југославије – прича Чворовић, а ми додајемо чувену политиколошку флоскулу која ни у данашњем свету није изгубила на значају као суштина ондашње глобалне, а чини се и толико потребне актуелне међународне политике – „активна и мирољубива коегзистенција“.
– Неко се сећа свега, млађи се смеју, сликају и шаљу поруке, неко се купа.
Био сам у Љубљани 3. маја 1980. године, када је умро друг Тито, а после плакао у реду поред одра у Скупштини – сећа се Слободан Чворовић.
Сећају се многи… Неки су плакали што жале, а неки данас плачу што су плакали… Таква нам је историја…
Приредила З. Л. С.
Фотографије: Слободан Чворовић
