ТРОПСКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ УЗИМАЈУ ДАНАК ПОЉОПРИВРЕДИ
СУША УГРОЗИЛА КУКУРУЗ
Због тропских врућина које су обележиле ово лето и дуготрајног одсуства значајнијих падавина, кукуруз на подручју Моравичког округа (МО) је прилично угрожен, па ће и његови приноси у овој сезони бити сигурно умањени за 20 до 30 одсто у поређењу са просечним. Ипак, како истичу пољопривредни стручњаци, за разлику од других делова Србије, где је суша проузроковала озбиљнији пад приноса ове важне пољопривредне културе, ратари Моравичког округа су боље прошли.
Високе дневне температуре лоше утичу на целокупни живи свет, па самим тим и на пољопривредну производњу. Иако је кукуруз велики борац, како наводи Милан Дамљановић, саветодавац из ПССС Чачак, високе температуре су овог лета потукле све рекорде, а није било ни неких значајнијих падавина, па ће приноси кукуруза подбацити у значајној мери у поређењу са прошлогодишњим. Кукуруз се за сада боље држи у брдско-планинским пределима Моравичког округа, док је у равничарским стање шаролико. Боље приносе могу очекивати само ратари који су обавили сетву у оптималном року, применили све предвиђене агротехничке мере и одабрали хибриде толерантне на сушу и из ранијих група зрења. Чак и у случајевима када је све што је наведено испоштовано, без наводњавања, које је иначе слабо заступљено у ратарању на подручју Моравичког округа, род ће бити сигурно мањи за 20 до 30 одсто у односу на просечни.
– На почетку сезоне смо имали прогнозу да ћемо имати осам тона кукуруза по хектару, а познато је да се просечан принос у Заводу за статистику Републике Србије води на пет и по тона по хектару. У овако сушној години је то пет тона, тако да на основу стања на терену сада можемо рећи да ће приноси кукуруза на нашем подручју бити мањи за двадесетак до 30 одсто у односу на поменути просек. Поједини пољопривредници ће на својим парцелама остварити приносе и од десет до 12 тона кукуруза по хектару, али су то најчешће њиве које имају наводњавање, што на нашем подручју није тако честа појава. Биће и оних са по две, три тоне по хектару, па чак и њива на којима је кукуруз потпуно подбацио. Многи пољопривредници су кукуруз покосили и искористили да прехране стоку, јер се трава потпуно осушила. Ако нема клипа – такав кукуруз није ни за силажу, јер она не би била квалитетна. Ипак, када се све сабере, пољопривредници Моравичког округа су у повољнијем положају, јер ће имати боље приносе кукуруза од Војводине, где се процењује да ће бити преполовљени – истиче Дамљановић.
Гледано у неком дужем временском периоду, ово нису никакви необични временски услови. Најсушнија у последњих тридесетак година је била 2000-та, када је измерено 223 литра падавина, а најкишовитија 2014, када је на Златибору измерено око 1.440 литара падавина.
– Kод нас је уобичајено око 650 литара падавина на годишњем нивоу. Највећи проблем је то што смо имали мањак падавина у последњих 11 месеци. Зима је била сушна, није било ни снега, тако да смо у пролеће ушли са већим дефицитом влаге у дубљим слојевима земље, а онда смо из месеца у месец имали смањену количину падавина у односу на просек и то за неких пет до десет одсто. У јулу је пало 52 литра кише, у јуну око 50, а у августу 37 и то је неких пет до седам литара мање падавина у односу на неки вишегодишњи просек. Када се све то удружи са екстремно високим температурама, свакако то има велики утицај на целокупни живи свет. Тамо где постоје заливни системи, где се производи поврће, нема никаквих проблема, али у сувом ратарењу, нарочито код кукуруза и кромпира, има доста проблема. Тамо где нема заливног система, кромпир је, углавном, завршио или завршава вегетацију, док је кукуруз, за који знамо да се не набодњава поприлично угрожен. Управо због тога ће ове године много више кукуруза отићи у силажу, а много мање ће остати за брање у клипу – истиче Дамљановић.
На подручју Моравичког округа кукуруз је засејан на површини од 11 и по до 12 хиљада хектара. Због утицаја екстремне суше, око 30 одсто укупно засејаног кукуруза ће отићи у силажу.
Наш саговорник подсећа да је ове године кукуруз посејан нешто раније због високих температура, јер се земљиште загрејало на 10 до 15 степени чак и двадесетак дана пре него што је то требало, али су проблем направили позни мразеви који су потпуно уништили усеве који су били у порасту од једног или два листа. Пољопривредници су такве парцеле морали да пресејавају, док они, који су касније сејали, па им кукуруз није никао у периоду позних пролећних мразева, сада имају усев у доста добром стању.
У овој сезони ће берба кукуруза бити започета доста раније него што је то уобичајено, негде крајем септембра и у октобру. Нажалост, многи пољопривредници који су сејали кукуруз да би га убрали у клипу, због последица суше већ сада улазе у њиве и силирају кукуруз, како би бар нешто од њега вајдили у овој сезони.
В. С.
Овог лета је суша нанела велике штете готово свим пољопривредним културама, умањујући значајно њихове приносе, а опште стање су поправили само произвођачи који су обезбедили, пре свега, наводњавање за биљке које узгајају. Ипак, у оваквим околностма ни то није било довољно.
Многе повртарске културе су добиле ожеготине од сунца. Оне су најприсутније код парадајза и паприке и то претежно тамо где нису коришћене мреже за засенчавање.
Према најавама метеоролога, веома топло време биће присутно и почетком наредног месеца, али ће температуре постепено падати како септембар буде одмицао.
