СВЕЧАНО ОТКРИВЕН МУРАЛ, КАО ТРАЈНО СЕЋАЊЕ НА ПЛЕМЕНИТУ ЧАЧАНСКУ ЧЕТВОРКУ
“Прошли су болни месеци од када су нас напустили наши дивни осмехнути дечаци, наша четири сунчана младића, наша крила и окриља. Стојимо, овде на тргу, на коме се Чачани деценијама окупљају, пред њиховим ликовима на зиду, и грејемо се њиховим осмесима које нам преноси вешта рука уметника. Многе сузе у нама су се следиле, али повремено потеку, тек да нас подсете да кога нема, без њега се не може, али се мора. Живимо у сенци њиховог одласка, али са сунцима њихових осмеха који не пролазе”. Овим речима се обратио професор српског језика и књижевности у Гимназији Владимир Димитријевић, Чачанима који су се окупили на Градском тргу, на празник рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину (21. септембра), да још једном одају почаст својим младим суграђанима, Огњену Васиљевићу, Луки Мићовићу, Ивану Станчићу и Николи Зекавици, који су настрадали 26. јуна прошле године, у саобраћајној несрећи, у селу Јанчићи.
На зиду стамбене зграде на Градском тргу, прошлог четвртка, свечано је откривен мурал посвећен четворици трагично настрадалих младића. На муралу, који су урадили уметници Стеван и Марија Шолц, оживљена су четири насмејана лика са њиховим именима и надимцима: Огњен – Боровац, Лука – Мићко, Иван – Станчо и Никола – Зеко, и исписаном поруком патријарха Павла: “Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остају заувек”. У реализацији ове иницијативе помогли су и уметници Божидар Плазинић и Велимир Милићевић, а идејно решење је скицирао Милан Чакајац.
Окупљени родитељи, рођаци, пријатељи и другови четири анђела заједно су послали поруку – да се никада никоме не понови! На свечаном откривању мурала обратио се и један од родитеља, уз захвалност градоначелнику Чачка Милуну Тодоровићу и свима који су помогли да се очува сећање на ове дивне младиће, да Градски трг прерасте у место младости и љубави.
– И овај мурал зрачи њиховим анђеоским осмесима. Када будете имали проблеме дођите на ову оазу, на овај извор лепоте, младости, духа, оптимизма. Бићете надахнути, као што су и они били, и сигурно ћете добити позитивну енергију која нам је свима и те како потребна. Овај трг ће бити трг младости, трг љубави. Будите срећни и ведри, као што су и они били. Они су били оличење доброте, поштења, васпитања и свих оних епитета који се могу поделити младом чвеку. То су невини, паметни анђели нашег града. Волели су свој Чачак, свој град. Волите га и ви још више – поручио је отац настрадалог Огњена, Боро Васиљевић.
Присутнима се обратио и професор српског језика и књижевности чачанске Гимназије Владимир Димитријевић.
– На крају “Браће Карамазових”, Аљоша, ученик старца Зосиме, после сахране Иљуше, окупљене другове из његовог одељења ословљава као “голубиће”, лепе и миле птице, и каже им, између осталог, да су испратили драгог Иљушу, доброг дечака, с којим су се, после неспоразума, помирили, и који је постао спона њихових детињих живота. А цео живот, додаје Аљоша, зависи од неколико лепих успомена из детињства. И моли их да заувек упамте тај заједнички тренутак, кад су сви били истински добри. И тада стиже дечје питање: “А да ли је, по нашој религији, истина да ћемо једног дана сви васкрснути, и сви се опет видети?” И Аљоша, Христов младић, узвикује: “Обавезно ћемо васкрснути, обавезно ћемо се видети и све један другом испричати!”
Наши мили дечаци, Огњене и Никола, Лука и Иване, обавезно ћемо васкрснути, обавезно ћемо се видети и све једни другима испричати. Чекајте нас, а ми ћемо ваше нежне шапате препознавати у својим срцима и на овом муралу, који нас подсећа да сте се родили да живите по речи патријарха Павла написаној на зиду, која човештво и достојанство истиче као циљ људског живота. Кад палимо свећу за покој ваших душа, знамо чему сте стремили и чему и ми треба да стремимо. Бог да им душу прости, а у нама да сачува трајно сећање на племениту чачанску четворку која нас гледа и са неба, и са овог, од сада трајно живог, зида – поручио је професор Димитријевић.
У част племените чачанске четворке приређен је пригодан програм, у коме су учествовали њихови пријатељи – фудбалери, балерине, ученици и професори Гимназије, Економске, Музичке и других школа. Са неколико музичких тачака поздрављени су драги отишавши пријатељи, њиховом омиљеном песмом “Има нас”, групе “Гоблини”, балонима са њиховим именима и надимцима, као и белим голубовима, који симболишу невиност, нежност, чистоту и слободу, “баш оно како су живела и чему су стремила ова наша четири сунчана осмехнута дечака. Беле птице симболизују људску душу и онај дах који је отишао у небо, с којим су наши драги пријатељи, који нас сада гледају и са неба и са зида, поздравили све нас, рекавши нам да ћемо сви једнога дана поново да се видимо и све једни другима да испричамо”.
Н. Р.
