Pčelarstvo se oduvek svrstavalo u red muških poslova, ali su pripadnice lepšeg pola vremenom pokazale da mogu da budu veoma uspešne i u ovoj oblasti, baŠ kao je to slučaj i sa brojnim drugim zanimanjima koja su godinama unazad bila rezervisana samo za muškarce. Medju velikim zaljubljenicima u pčele, nalazi se i naša sagovornica Vesna Šuluburić (36) iz Guče, koja se, rame uz rame, sa suprugom Duškom, već devet godina uspeŠno bavi pčelarstvom. Sve što je do sada naučila o ovom interesantnom poslu, kako kaže, duguje svom suprugu, koji se sasvim slučajno zainteresovao za pčelarstvo i bio dovoljno uparan da odgovori na jedan takav izazov.
Porodica Šuluburić se bavi proizvodnjom maline i paralalno sa tim i pčelarstvom. Iako je Vesna zaposlena u vrtiću, prihodi od poljoprivrede su bazični u njihovom domaćinstvu i svi čalanovi porodice su, u skladu sa svojim mogućnostima, angažovani u svim aktivnostima, bilo da je reč o malinjaku, ili pčelama. Petnaestogodišnji sin Luka je već stasao i može mnogo da pomogne roditeljima, dok šestogodišnja Milica za sada samo pokušava da oponaša starije i od milošte je svi ukućani zovu Milica pčelica.
-Moj muž je prvi počeo da se bavi pčelarstvom, a ja sam mu se vrlo brzo pridružila, jer je uspeo da me zainteresuje za pčele. Zajedno idemo na pčelinjak, učestvujem u svemu što radi, ali moja uža specijalnost su pakovanje meda, marketing i prodaja. Pčele su nam u Lisi, na Duškovom porodičnom imanju, a tu se nalazi i naš malinjak. Da bismo se prevezli do pčelinjaka treba nam samo petnaestak minuta i to nam mnogo olakšava čitav posao – priča Vesna.
Duško je sasvim slučajno otkrio svoj afinitet prema pčelarstvu. Dok je boravio u malinjaku, iznenada je na obližnji bagrem doleteo roj pčela. Iako nije imao bilo kakvog iskustva, uspeo je da uhvati taj roj pčela i od tada počinje da se budi njegovo interesovanje za pčelarstvo. Svoju veliku želju da poveća broj pčelinjih društava nije mogao da ostvari brzo i lako, jer mu je nedostajalo i znanja i veštine. Dane je provodio u čitanju literature, a najdragocenija saznanja stekao je zahvaljujući internetu. Sve počelo sa jednim spretno uhvaćenim rojem pčela pre devet godina, a danas na svom pčelinjaku Šuluburići imaju 43 pčelinja društva. Nedavno su, zahvaqujući Udruženju seoskih žena Drgačeva koje je ostvarilo veoma uspešnu saradnju sa beogradskim Udruženjem gradjana „Snaga prijateljstva – Amity“, dobili i dodatnih 16 košnica, što za njih predstavlja dragocenu podršku.
Šuluburići su nam potvrdili da u pčelarstvu zarade ima, ali da njena visina zavisi, pre svega od vremenskih uslova.
-Prošla godina je bila mnogo loša. Кada podbaci bagremova paša, bar u našem slučaju, neke velike vajde nema, jer mi ne praktikujemo da selimo pčele, prvenstveno zbog njihovog zdravlja. Nikada nismo na prvo mesto stavljali ekonomsku računicu, zadovoljni smo kad sačuvamo pčelinja društva, jer su ona za nas najveći kapital. Vredniji nam je roj pčela nego dobit koju bismo ostvarili na medu, jer se bavimo i malinarstvom, a pčele su najbolji oprašivači svih poljoprivrednih kultura, pa nam je otuda i njihovo zdravlje na prvom mestu – objašnjava ova, sada već iskusna dragačevska pčelarka.
U ovom domaćinstvu ističu da nemaju nekih velikih problema u plasmanu meda. Uglavnom ga prodaju svojim redovnim mušterijama koje im dolaze na kućni prag:
-Ranije sam koristila svaku priliku da zajedno sa ženama iz našeg udruženja izložim naše pčelarske proizvode na manifestacijama u Dragačevu i drugim krajevima Srbije, ali ovakav vid aktivnosti je zaustavila pandemija, pa se sada svi samostalno snalazimo. Bez obzira što smo prošle godine imali lošu sezonu, meda imamo još uvek na lageru i možemo da ispoštujemo naše stalne mušterije. Cena je i dalje ostala ista – 700 dinara po kilogramu, nismo hteli da je menjamo, jer smatramo da svuda vlada velika kriza zbog pandemije korone.
Ovi veliki dragačevski zaljubljenici u pčele imaju svu neophodnu opremu za pčelarenje. Najviše novca su utrošili na košnice, ali su ih nabavljali sukcesivno, kako bi lakše podneli ulaganja. Кako kažu, kvalitetna košnica ne može da se kupi bez 55 evra.
-Nikada nismo maštali o tome da se od pčela obogatimo. Zadovoljni smo što imamo pčele, a ako godina nije dobra, to prihvatamo sasvim normalno. Zahvalni smo kada iz svake košnice dobijemo i neke prosečne količine meda, pa čak i ispod toga, jer nam je najvažnije očuvanje pčelinjih društava. To bi trebalo da bude osnovni moto svakog pčelara, jer od pčela imamo višestruku korist – poručuje Vesna.
V. Stepanović
