У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ “СРПСКА ГРАФИКА”
Недавно је у чачанском Народном музеју одржано предавање, под називом “Српска графика”, које је било посвећено наступу српских уметника – графичара на Тријеналу графике у Битољу, од 1991. до 2021. године. Више од 70 аутора који су до сада учествовали на овој престижној међународној манифестацији и неколико стотина графичких листова заслужује велику пажњу.
“Чачанска уметност и неколко бројева часописа “Градац” су знатно утицали, пре 1991. године, да графика, графички израз, поезија и литература могу да се споје у духовну синтезу, која значи повезивање стваралаштва у свим димензијама”, рекао је, између осталог, Владо Горески, уметнички директор Тријенала Битољ.
– Уметност отисака, графике, стално се потврђује у односу на остале форме ликовне уметности и егзистира веома успешно. Тихо и ненаметљиво, графичари обликују свет и изнова потврђују способност метаморфозе поетика и материјала. Жеља за сусретањем, виђењем у познатом окружењу, доводи до још јачих веза и сарадњи. Управо такав дискурс упућује нас на још веће умрежавање и стварање сцене, која упркос спољним факторима и свим недостацима савременог друштва, опстаје и јача све више. Данас сведочимо да виталност центара графике, места која су деценијама ту, више него икада пре, поново се повезују и стварају нека нова искуства. Такво место је и Тријенале у Битољу, које од 1991. године доказује да је тај ентузијазам и страст за уметношћу штампе израженији, неко икад пре – рекла је Делфина Рајић, директорка Народног музеја, најављујући госте предавања Владу Гореског, уметничког директора Тријенала Битољ и Драгана Добросављевића, уметничког директора Бијенала графике из Чачка.
Владо Горески је подсетио да графичко Тријенале у Битољу није само ликовна уметност, већ и књижевност:
– За мене је веома значајно присуство чачанских уметника на графичком Тријеналу. Чачанска уметност и неколко бројева часописа “Градац” су знатно утицали, пре 1991. године, да графика, графички израз, поезија и литература могу да се споје у духовну синтезу, која значи повезивање стваралаштва у свим димензијама. Поред тога, Чачак је место где се одиграло доста интересантних ствари у култури. Духовно смо заиста повезани. До сада је одржано десет Тријенала, а на последњем је учествовало 160 држава. Теме су увек за размишљање, као провокација, ситуација у којој стваралац треба да размисли и да да свој допринос у овом времену. Теме су највише биле инспирисане чачанским “Градцом”, који је један од најбољих часописа за књижевност, за стваралаштво, за духовни развој појединаца. Ипак, има наде, наше литературно, књижевно и ликовно присуство је део универзума и треба да стварамо велику љубав, зато постојимо. Кад један град цени своје стваралштво, људе из области културе, онда има будућност. Чачак је велики пример!
Наступ српских уметника на Тријеналу, преко 70 аутора са више стотина отисака, свакако представља својеврсну антологију наступа српске графике у иностранству. Српска графичка сцена одувек је црпела снагу на јаким академским основама Београда, Новог Сада и Ниша, баштинећи традицију кроз деценијско деловање и искуство оних пре и стварајући здрав залог за будућност.
– Графика је увек повезивала људе, што се види на оваквим манифестацијама, не само из региона, него из целог света. Ова сарадња је пример за будућност, како да направимо још боље садржаје и да још боље радимо, и у Чачку, и у Битољу. Графичари увек желе да сарађују. Генерално, кроз уметност се оцртава свако друштво – рекао је, између осталог, Драган Добросављевић, уметнички директор Бијенала из Чачка.
Н. Р.
