РАДОЗНАЛОСТ И ТАКМИЧАРСКИ ДУХ ОЛАКШАВАЈУ ПУТ ДО УСПЕХА
Свршени основци коначно могу да одахну, јер је уписна еуфорија остала иза њих. Они, који су уписали жељену средњу школу, сада сумирају утиске и увелико уживају у заслуженом одмору, а међу њима је и Страхиња Пауновић из Чачка, ђак генерације Основне школе “Филип Филиповић”, сада већ ученик чачанске Гимназије.
Понети титулу ђака генерације представља нешто посебно, истиче Страхиња, јер је током читаве основне школе за њега примарно место заузимало учење. Сам себи је постављао циљеве које је желео да оствари, а међу њима је било и стремљење да постане ученик генерације:
-Када знаш да си први међу најбољима, то је предиван осећај. Оно што сигурно знам јесте то да ћу се трудити да оправдам то звање и у средњој школи, првенствено због себе, али и због својих наставника, који су ми, кроз посвећени рад и велико ангажовање, помогли да остварим свој циљ. На тај начин желим да се одужим и родитељима, који су ми пружали изузетну подршку у свему са чим сам се сусретао.
На путу остварења одличних резултата у школи, како каже Страхиња, значајно му је помогао и његов такмичарски дух, који никада није затајио. Учествовао је на бројним такмичењима из математике, хемије, физике, биологије и физичког и на већини њих забележио сјајне резултате. Освојио је прво место из области математике на 62. Републичком такмичењу по научним дисциплинама и смотри истраживачких радова талената Србије, трећу награду на државном такмичењу из физике, похвалницу за постигнути успех на државном такмичењу из математике и бројне друге награде и признања. Учествовао је и на бројним такмичењима општинског и окружног ранга, где је освајао прва места.
– Такмичења су значајна, јер нам омогућују да подигнемо ниво знања и да успоставимо сарадњу са другим талентованим ученицима. На прво такмичење сам отишао још у трећем разреду, док сам још био код учитељице Гордане Дамњановић, која ми је дала одличну основицу за даљи рад и „ветар у леђа“, научила ме да будем упоран и да је математика животна наука. Од тада је тај предмет за мене постао непресушни извор интересовања. И касније, у старијим разредима, био сам изузетно заинтересован за природне науке, пре свега за математику, али и за физику, хемију и биологију. Када је реч о љубави према природним наукама, сигуран сам да сам имао срећу што су ми у основној школи предавали одлични наставници, који су утицали на то да ме ови предмети привуку и да им се максимално посветим. Моја наставница математике Иванка Радовановић и разредна Снежана Ђурђевић, заслужне су што сам остваривао добре резултате и на државним такмичењима. И други наставници су дивни људи, од којих сам много тога научио, јер су ме усмеравали да се, поред редовног савладавања градива, посветим и самосталном истраживању, што је веома битно за унапређивање знања.
Попут свих својих вршњака, и Страхиња има широк спектар интересовања и желео би да се у наредном периоду опроба у много чему новом, да усаврши своје знање и вештине.
-Слободно време најчешће проводим са породицом или пријатељима. Волим природу, путовања, скијање, фудбал… Желео бих да се бавим стрељаштвом, волим да истражујем, занимају ме научници, њихови животи и достигнућа. Интересује ме наша историја, култура, обичаји… Говорим енглески и немачки језик. Занима ме информатика и рачунарство, желим себе да унапредим у тој области и због тога сам уписао ИТ смер у Гимназији.
У некој ближој будућности, Страхиња себе види на Електротехничком или Машинском факултету, јер су математика и физика његови омиљени предмети. На питање да ли након завршетка школовања има намеру да остане у Србији, каже да би то свакако желео, али да се у животу никада не зна:
-По завршетку факултета, волео бих да одем у иностранство због усавршавања, али, ипак, након тога да стечено знање применим у својој земљи, уколико за то буду постојали услови. Никола Тесла је рекао: „Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да је то дело једног Србина“. И ја ћу бити срећан уколико будем имао шансу да се, након школовања, запослим у струци овде у Србији. Ипак, ако ме живот одведе у неку другу земљу, својим знањем и радом подизаћу славу српства у свету.
В. Степановић
