Први аутомобил је конструисо Карл Бенц давне 1886. у Манхајму у процесу великих промена са краја XIX века који називамо Другом индустријском револуцијом.
Требало је да прође доста времена док један Србин није купио аутомобил, први власник аутомобила у Србији постао је Божа Радуловић из Београда 1903. године. Јуна исте године први аутомобил је прошао и кроз Чачак, био је својеврсна атракција за све житеље нарочито за оне најмлађе. Аутомобили су кроз Чачак пролазили јако ретко понекад и са размацима дужим од годину дана а учитељице из чачанске основне школе нису пропустале прилику да изведу децу да погледају чудесно возило које се креће без коњске запреге или употребе шина.
Вероватно човек за кога можемо рећи да је био први чачански шофер звао се Никола Терзић и био је родом из села Дучаловића (данас општина Лучани). Први пут је сео у аутомобил 1911. године у Крагујевцу као војни питомац, а као возач служио је српској војсци и у надолазећим ратовима. У току Великог рата је у Солуну превозио официре у мотоциклу са приколицом, хвалио се и да је једне прилике превезао краља Петра I Карађорђевића. По његовим речима никако није могао угодити краљу који му се прво жалио на спору вожњу а након убрзавања је тражио да успори. На крају рата са неким Енглезима је први пут довезао аутомобил у Чачак.
Након завршетка Првог светског рата Никола се вратио у Чачак али са великим жалом за четвороточкашом. Ову своју жељу је успео испунити у јесен 1922. године када је отишао у Београд и купио аутомобил од већ поменутих Енглеза. О том аутомобилу познато нам је само да је био форд и да је те јесени први пут стигао у Чачак. Никола Терзић је касније истим аутомобилом таксирао, док га две године касније није продао у Ивањицу а себи купио бољи аутомобил исте марке.
Велика љубав према аутомобилима Николе Терзића, првог чачанског шофера, се јасно уочава и деценијама касније у интервјуу који је са њим водио истакнути новинар Мирослав Миле Мојсиловић јула 1966. на основу чијих детаља је и настао овај текст.
Стефан Радојковић
