– Pogrešno je ako nas informacione tehnologije privlače samo zbog novca. Moramo prvenstveno da ih otkrivamo, saznajemo koje nam mogućnosti donose i da se stalno usavršavamo. Jedino tako opstajemo u sferi koja se menja iz dana u dan – napominje Stevan.
Zaposlen je u ”Nordeusu”, jednoj od najprestižnijih srpskih kompanija u oblasti informacionih tehnologija. Osnovali su je naši stručnjaci, povratnici iz inostranstva. Zapošljavaju više od 150 ljudi, među kojima su i stručnjaci iz celog sveta. Mesto u beogradskoj kompaniji, koja sarađuje sa ”Guglom”, ”Fejsbukom”, ”Ejplom”, pronašao je i Čačanin Stevan Zarić (27). Za njega bismo mogli da kažemo da je diplomirani elektroinženjer, programer, dobar matematičar i fizičar. Angažovan je na čuvenoj igrici ”Top 11”, koju je igralo 250 miliona ljudi širom sveta. Stevanov posao je stalno očuvanje kvaliteta. U svetu informacionih tehnologija on je QA inženjer.
– Pre nego što su pokrenuli tu čuvenu igricu ”Top 11”, naši osnivači su dobro pretražili Fejsbuk. Uvideli su da nedostaju fudbalski menaxeri. Koliko je samo ljubitelja fudbala širom sveta i ljudi koji vole da sastavljaju idealne timove! Zato je igrica ”Top 11” vrlo brzo doživela veliki uspeh – podseća Stevan.
Nije tek tako ukazao na osnivače firme u kojoj radi. Prvenstveno je hteo da dočara da su poslovni uspeh, napredak i pristojan život mogući u Srbiji. Ali, ne tek tako!
– Volim što sam rođen i živim u Srbiji. Nikada nisam hteo da odem odavde. Veliki sam protivnik shvatanja da ovde nema budućnosti i da bi odavde trebalo odlaziti odmah posle školovanja. Moramo dobro razmisliti. Verovatno mnogi očekuju da sve dobiju gotovo. Ništa neće pasti sa neba! Moramo da se borimo, izgrađujemo sebe i svoju ličnost i stvaramo sopstvene prilike – smatra Stevan.
Sve što je rekao, može da potvrdi sopstvenim primerom. Od početka školovanja je bio najbolji, ili među najboljima. Osnovnu školu ”Dr Dragiša Mišović” završio je kao đak generacije, kao i čačansku Gimnaziju. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu ostvario je prosek 9,87.
Koliko god da stalno potenciramo na visokim ocenama, ne samo na studijama, Stevan napominje da one nikako nisu presudne i ne otvaraju uvek put ka uspehu. ”Poželjno je stalno želeti više!” Kao osnovac i srednjoškolac uspešno se takmičio iz matematike i fizike. Još jedno pomeranje granica ostvario je i na faklutetu. Studirao je smer fizičke elektronike, ali se uporedo usavršavao u programerstvu. Nije hteo samo da održi korak sa savremenim tehnološkim dobom.
– Matematika i fizika su mi pomogli da rešavam zadatke i probleme. Tako je i u životu. Suočimo se, i rešavamo jednu po jednu prepreku. Visok prosek na faklutetu nije ni meni, niti može bilo kome obezbediti posao. Ali, dao mi je dobru osnovu i otvorio vidike za napredak. Pre nego što sam počeo da radim u “Nordeusu”, bio sam zaposlen u jednoj švajcarskoj kompaniji koja radi bankarske softvere. Tačno je, nije mi bio problem da nađem posao, ali moram da ga zadržim. Nije ni novac pravi motiv. Moramo da volimo ono šta radimo. U suprotnom, stalno ćemo osećati otpor – svestan je on.
Kada je Stevan polazio u školu, sektor informacionih tehnologija nije bio razvijen kao danas. Vrlo verovatno će i generacije koje se trenutno školuju, raditi poslove za koje sada ne znamo i ne možemo ni da ih zamislimo. Kao i čuvena ”Nordeusova” igrica. Idealni sastavi timova menjaju se iz časa u čas. Sve zavisi od kondicije i pripreme igača. Neće ni Ronaldo ili Mesi zauvek biti neprikosnoveni, kao što nisu ni njihovi prethodnici. Ali, ako priroda ne dozvoljava stalno održavanje fizičke spremnosti, um i kreativnost ne moraju da stare.
Rad u sektoru informacionih tehnologija, ali i dobro poznate okolnosti, omogućile su mu da više vremena provodi kod kuće sa porodicom i prijateljima. Često odlazi u Foču, odakle je njegova verenica Ana. I ona, kao i Stevanov brat Nikola su programeri. Prevazilaženje zadatih granica im je porodična tradicija. Nikola je, takođe, u ”Dragiši” bio biser. Kada je on završio osnovnu, u toj školi više nije biran đak generacije, nego najbolji iz svakog odeljenja. I Nikola je istim tempom nastavio u Gimnaziji i na Elektrotehničkom fakultetu.
– Što smo mi bolji, biće bolja i Srbija! Važno je da svi ulažemo u sebe i podstičemo jedni druge. Smanjimo krug briga, povećavajmo krug uticaja. Uvek bismo morali da polazimo od sebe. Siguran ulog su ljubav prema poslu i ulaganje u sopstveno znanje. Tako možemo i u Srbiji lepo živeti i doći do tog sektora informacionih tehnologija, aku mu težimo – poručuje Stevan.
