POMAКA IMA, BORBA TEК PREDSTOJI!
Iako su žene danas u znatno povoljnijem položaju nego što su to bile njihove majke, bake i prabake, evidentno je da borba za jednakost polova i dalje traje, a o tome govore mnoga istraživanja.Iako su brojnije i obrazovanije, generalno uzev, žene u Srbiji su lošije plaćene od muškaraca, teže nalaze posao i imaju nižu stopu zaposlenosti. U poredjenju sa muškarcima, manje zaradjuju gotovo u svim zanimanjima i sektorima delatnosti. Osim toga, na njihovim plećima leži i celokupni teret kućnih obaveza, podizanja dece, negovanja starih i bolesnih članova porodice… One su češće i žrtve fizičkog i verbalnog nasilja… Zbog svega navedenog, odlučili smo, ovog marta, da o položaju žena i ostvarenim diometima, kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, razgovaramao upravo sa pripadnicama lepšeg pola.
Narodna poslanica Biljana Jakovljević ističe da bez ravnopravnog položaja žena i muškaraca nema zdravog i naprednog društva i da je Srbija danas na dobrom putu kada je reč o rodnoj ravnopravnosti. Prema njenom vidjenju, od kada je SNS na vlasti stvorena je mnogo bolja opšta atmosfera u društvu i smanjene su napetosti i u oblasti rodne i polne ravnopravnosti.
-U državnom sektoru su žene postale gotovo ravnopravne sa muškarcima u pogledu zarada i poslova koje obavljaju. Istovremeno, država podsetiče da se takva praksa uvede i u privatnom sektoru. Sadašnja vlast intezivno radi na ispravljanju starih nepravdi na tom planu i u narednih nekoliko godina doći ćemo do toga da žene budu ravnopravne u svakom pogledu sa muškarcima, uključujući i visinu plata i obavljanje poslova koji u svom sastavu imaju donošenje odluka. Politika SNS-a, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, potvrdila je da jednakost polova nije floskula, već jedino ispravno rešenje. Zahvaljujući tome, danas imamo najveći broj žena u Republičkom parlamentu, Vladi Republike Srbije, ali i na svim nivoima lokalne vlasti. Broj poslaničkih mesta koje zauzimaju žene u Parlamentu dostigao je 40 procenata, na čelu Vlade je žena, a uz to i polovinu ministarstava vode žene. Udeo ženske populacije u lokalnom parlamentu Grada Čačka je gotovo isti kao na državnom nivou – navela je narodna poslanica Jakovljević i dodala da Indeks rodne ravnopravnosti za Srbiju ukazuje na unapredjenje položaja žena u periodu od 2014. do danas, ali da je najveći pomak zabeležen u domenu moći, a on se u najvećoj meri pripisuje porastu vrednosti indeksa ravnopravnosti za društvenu i političku moć.
Mirjana Djoković, pomoćnica gradonačelnika Čačka za oblast zaštite životne sredine, kaže da se dugo bavi javnim poslom i da se na radnom mestu nikada nije osećala rodno diskriminisanom.
-Smatram da u Čačku nema rodne diskriminacije. Bavim se resorom zaštite životne sredine, u kome žene zauzimaju značajne pozicije. Recimo, u Službi zaštite životne sredine rade tri žene, u ekološkoj inspekciji imamo ih četiri… Tesno saradjujem sa „Gradskim zelenilom“, tako da pouzdano mogu da kažem da u tom javno komunalnom preduzeću sva važna rukovodeća mesta, izuzev direktorskog, zauzimaju žene. Ako posmatramo sastav srpske Vlade, broj žena na ministarskim mestima, njihovu zastupljenost u republičkom parlamentu, a ovde, na lokalnom nivou, u Gradskom veću, Skupštini grada, na načelničkim pozicijama u Gradskoj upravi, kao i na važnim mestima u gradskim javnim ustanovama i preduzećima, sasvim je očigledno da se promenio položaj žena – rekla je Mirjana Djoković.
ŽENE NA SELU I DALJE ŽIVE TEŽE…
Nataša Vujašević, meštanka Ježevice i potpredsednica udruženja “Evgenija”, navodi da je položaj žena na selu i dalje težak, ali da se u poslednjem periodu beleže i neki vidljiviji pomaci na njegovom unapredjenju, ali istovremeno i na polju rodne ravnopravnosti:
-Ako poredimo današnji život žene na selu sa nekim ranijim periodima, napretka ima, ali to još uvek nije dovoljno da bismo bili zadovoljni postignutim. Ipak, ono što bih izdvojila kao posebno značajno, a što nam potvrdjuje da pomaka ima, jeste činjenica da danas ima više žena koje su vlasnice poljoprivrednih domaćinstava i da su one sve češće inicijatori pokretanja raznih vidova poljoprivredne proizvodnje, pa čak i malih preradjivačkih kapaciteta u okviru kućne radinosti, u čemu su i te kako uspešne. Ekonomsko osnaživanje žena je veoma bitno za njihov bolji status u porodici i društvu. Ne kaže se uzalud da su žene stub domaćinstva, one brinu o deci i svim članovima porodice. Maksimalno su angažovane, ali sa druge strane nemaju mogućnost da ispolje svoju sposobnost i odlučuju koliko i muškarci. Naše udruženje se zalaže da se i za žene sa sela, koje nisu imale od čega da plate poreze i doprinose državi, obezbede odredjena socijalna davanja kada napune 65 godina, jer one nose veliki teret i odgovornost. Najvažnije u svemu je to što su i žene sa sela danas postale preduzimljivije i spremnije da se udružuju, kako bi ostvarile svoje ciljeve i ideje i time poboljšale svoj položaj.
Predsednica Izvršnog odbora Udruženja seoskih žena Dragačeva Svetlana Jevremović se, takodje, slaže sa konstatacijom Nataše Vujašević da su žene u Srbiji postale osvešćenije i preduzimljivije i da se upravo zbog toga češće i udružuju, što predstavlja bitnu pretpostavku za unapredjenje njihovog položaja i bolji status u društvu.
-Nije lako ženama na selu, jer, uglavnom, i nisu nosioci gazdinsava, a to znači da nisu u poziciji da koriste subvencije države koje su posebno namenjene ženskoj populaciji. Ipak, najvažnije je da su žene u Dragačevu uspele da se pokrenu. Udruženje seoskih žena je osnovano u cilju unapredjenja položaja žena na selu i ono im pruža podršku da pokrenu bilo kakav posao, kako bi počele da zaradjuju i doprinose kućnim budžetima. Ekonomski snažnije žene su spremnije da se izbore za bolji položaj u porodici i zajednici. Dragačevke su konačno shvatile da moraju najpre same da se pokrenu i izbore za svoj status – naglasila je predsednica IO Udruženja seoskih žena Dragačeva.
BOLJI ŽIVOTNI STANDARD – POLAZNA OSNOVA PROMENA
Jelena Raam, članica Udruženja seoskih žena Dragačeva, rodom Beogradjanka, koja već godinu dana živi sa porodicom u Tijanju smatra da su, generalno uzev, žene u Srbiji, a posebno one koje žive na selu, u daleko nepovoljnijem položaju nego pripadnice lepšeg pola u zemljama Evropske unije, Americi, pa čak i u pojedinim delovima Кine, a takav zaključak je izvela, kako ističe, nakon višegodišnjeg boravka i rada u različitim zemljama sveta.
-Кada govorimo o rodnoj ravnopravnosti, ne smemo upasti u zamku nadmetanja sa muškarcima koje uvećava jaz izmedju muško – ženskih principa, već se okrenuti jačanju kvaliteta života žene, pre svega na selu, koja je u daleko težem položaju u našem društvu. Mnogo godina sam živela i radila u svetu, tako da sada odgovorno mogu da kažem da su naše žene sa sela heroine u pravom smislu reči, jer opstaju na svojim ognjištima, uprkos teretu koji nose i lošim uslovima u kojima žive. Generalno uzev, svaka priča o rodnoj ravnopravnosti je iluzorna ako neko živi u selu koje nema dobre puteve i ostalu neophodnu infrastrukturu, ako od svog rada na seoskom imanju ne može da živi i ako stare dane treba da dočeka bez ikakvih prihoda. Žene na selu su pretežno domaćice i radnice u polju, gaje decu i brinu o svim članovima porodice, rade od jutra do sutra, nikada nemaju dovoljno vremena za odmor… Za poslove koje svakodnevno obavljuju niko im ne plaća, ne mogu da se nadaju penziji, jer nemaju novca da plate poreze i doprinose. Njihov izlaz je u udruživanju i ekonomskom osnaživanju, jer jedino na taj način, kada učestvuju u kućnom budžetu, mogu da učestvuju i u odlučivanju, da priušte sebi ono što im nedostaje, kako bi olakšale svakodnevni posao, odmorile se i time postale još blagodetnije za porodicu i zajednicu – objašnjava Jelena Raam.
V. S.
