ШТА ЈЕ „ЗАКОВАЛО“ ОТКУПНУ ЦЕНУ МАЛИНЕ?
Иако су надлежни у држави у више наврата разговарали и са произвођачима малине и са хладњачарима, није дошло до повећања откупне цене овог воћа која, чини се, никада није била мизернија, јер не може да покрије ни најосновније трошкове производње, а да се о било каквој заради и не говори. Упркос томе, берба овог воћа је у пуном јеку, што су нам потврдили малинари. А о томе шта је „заковало“ откупну цену малине у овој години и да ли се са истим проблемом суочавају и пољопривредници других земаља које се сврставају међу значајније произвођаче овог воћа, разговарали смо са др Александром Лепосавићем, вишим научним сарадником чачанског Института за воћарство.
Малина је терминска роба и њена берба не може да чека. Иако произвођачи нису били задовољни понуђеном аконтном ценом малине, морали су да уђу у малињаке, како би обрали овогодишњи род који је, генерално узев, поприлично умањен због неповољних временских прилика које су пратиле ову сезону. Они који имају мање површине под овом културом, бербу обављају породично, без ангажовања допунске радне снаге, како би успели да покрију бар део трошкова производње. У далеко тежој позицији су већи произвођачи, јер морају да обезбеде готов новац за дневнице сезонских радника, које износе од четири до пет хиљада динара, иако још увек нису сигурни какав ће бити исход сезоне.
Наташа Ивановић из Гуче заједно са породицом обрађује 25 ари малине. Како истиче, малина је ове године добро родила и има одличан квалитет, али је њена цена изразито неповољна.
– Годинама се бавимо производњом малине и без обзира на овако лошу откупну цену нећемо оставити малињаке необране. Ове године смо много новца уложили у малињаке и због тога и имамо добар род и одличан квалитет малине. Обезбедили смо и наводњавање. У нашим засадима нема сушења родних изданака. Сада смо на половини бербе, а малину предајемо „Агропартнеру“ по цени од 200 динара по килограму. Ова цена не може да покрије трошкове производње, а о нашем раду и да не говоримо. Било је и раније тешких година, али никада нисмо одустајали. Надам се да ћемо се некако изборити и овога пута – објашњава Наташа.
Неповољна ситуација у којој су се нашли наши малинари, према мишљењу многих, резултат је прошлогодишњих дешавања, односно, нереално високе цене малине, због које су многи хладњачари, а посебно мали и средњи, дошли у изузетно тежак положај. Многи од њих нису успели да исплате ни прошлогодишњу малину, тако да се за њих откупна кампања завршила пре него што је и почела.
А шта је дефинитивно „закуцало“ цену малине у овој сезони и шта се са овим воћем догађа у другим земљама које се убрајају међу значајније произвођаче „црвеног злата“.
МАЛИНА ОБЕЗВРЕЂЕНА И У ДРУГИМ ЗЕМЉАМА
Ни пољски произвођачи малине неће профитирати ове године, јер је и код њих откупна цена овог воћа изузетно ниска. Они су крајем јуна организовали штрајкове због нелојалне конкуренције, односно, увоза јефтине украјинске малине из прошлогодишњег рода. Како наводи др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, проблем на светском тржишту је направила количина малине од 40.000 тона, коју су Украјинци прошле године пребацили у пољске хладњаче због ризика од нестанка струје. У једном моменту, исту ту количину малине продавали су и Украјинци и Пољаци, тако да се створио утисак да овог воћа има дупло више на тржишту, што је у великој мери утицало и на пад његове цене. Украјинска малина из прошлогодишњег рода је јако конкурентна на светском тржишту, јер су Украјинци девалвирали курс гривне, што им у значајној мери помаже при извозу.
– Пољска малина у овој сезони има јако лош квалитет и доста ниске откупне цене. У Молдавији је малина недавно имала откупну цену 1,1 до 1,2 евра по килограму. Та иста малина сада стиже у Србију по цени од 1,6 евра и то представља проблем. Наши хладњачари увозе ту малину, мељу је и реекспортују као концентрат на друга тржишта. Малина која се увозила са тих подручја је прошле године била 2,3 или 2,09 евра по килограму, тако да се суштина приче о овогодишњој ниској откупној цени домаћег „црвеног злата“ крије управо у увозу и реекспорту овог воћа и то је оно чиме би требало да се позабави Министарство пољопривреде, како би се увео ред у овој области – каже Лепосавић.
УВОЗ И РЕЕКСПОРТ МАЛИНЕ ЛОШИЈЕГ КВАЛИТЕТА СТВАРА НЕПОВЕРЕЊЕ СТАЛНИХ КУПАЦА
Целокупна производња малине у Молдавији се процењује на око две до две и по хиљаде тона. Иначе, то је само једна од малина које долазе на наше тржиште.
– Малина се у Србију увози из Украјине, Пољске, Молдавије, Марока… Никоме не можете да забраните да тргује, али таква малина не би требало да се продаје под именом „српска малина“ и то би, свакако, требало спречити. Због увоза и реекспорта неквалитетне малине, страни хладњачари, стални купци овог воћа са нашег подручја, покушали су током 2019. и 2020. године да спрече злоупотребе увођењем стандарда „произведено у Србији“ и одређених контрола, али се, нажалост, на томе није истрајало. Проблем увоза малине лошијег квалитета и њеног реекспорта на друга тржишта је остао и даље присутан, што ствара велико неповерење купаца, јер под етикетом „српске малине“ не добијају више производ на какав су навикли. Укус и квалитет српске малине је јединствен, али нисмо успели да заштитимо нашу производњу. Таква мешетарења су нам оборила и квалитет и цену малине, јер купци овог воћа више нису сигурни у онај устаљени стандард који смо годинама имали у овој области производње – истиче Лепосавић.
Стање малињака у Босни и Херцеговини је слично као и у Србији. Малина из Републике Српске је одувек била саставни део наше производње малине и то никада није правило било какав проблем у погледу квалитета и количине овог воћа, каже наш саговорник.
В. С.
