SIMBOL VERNOSTI I POŽRTVOVANOSTI
Srpska pravoslavna crkva i vernici, 22. marta, obeležili su praznik Mladenci, u pomen na stradanje Svetih četrdeset mučenika sevastijskih. Ovi mučenici su bili mladići, vojnici rimskog cara Likinija. Kad su počeli ponovni progoni hrišćana, 40 njih nije htelo da se odrekne Hrista. Naređeno je da se kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Rimski car se naljutio i naredio da oni budu pogubljeni 320. godine, podseća u razgovoru za naš list Snežana Šaponjić Ašanin, etnolog Narodnog muzeja u Čačku.
U vreme velikog vaskršnjeg posta, 22. marta, Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik Mladenci, u pomen stradalih 40 vojnika koji su se borili za rimskog cara Likinija, koji je strogo zabranio hrišćansku veru. Međutim, 40 vojnika nije htelo da se odrekne hrišćanske vere i zbog toga su bili strogo kažnjeni. Inače, svi običaji u vezi sa Mladencima utemeljeni su u hrišćanskoj religiji, da mladi bračni par treba da živi po Hristu, odnosno, da mladenci budu verni i požrtvovani. Na primer, venci se stavljaju na glave mladenaca na venčanju, jer se veruje da su se tri dana posle pogubljenja na glave mučenika spustili venci. Kako objašnjava etnolog Snežana Šaponjić Ašanin, venci imaju trostruku simboliku, carsku, mučeničku i besmrtnu:
– Mladićima je prvo oduzet vojnički čin, ali pošto se nisu pokajali i odrekli Hrista, oni su bili kamenovani. Prilikom kamenovanja kamenice su se vraćale onima koji su ih bacali, što je naljutilo rimskog cara Likinija, koji je i naredio njihovo pogubljenje. Trećeg dana posle pogubljenja na njihovim glavama se pojavio venac kao oreol svetlosti. Upravo taj venac simbolizuje i venčani venac koji nose mladenci u toku venčanja. Venci imaju trostruku simboliku. Prvo, venac ima carsku ulogu, jer je svaki čovek car u svom mikrokosmosu, svojoj kući, odnosno, njegova porodica predstavlja malu carevinu, malu državu, malu crkvu. Druga simbolika venca je mučenička, jer u braku treba podnositi žrtve, muke i odricanja. I treće, venac predstavlja i besmrtnost koja se ogleda u ljubavi prema Hristu. Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu verni jedno drugom, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.
Mladence slave mladi bračni parovi koji su u prethodnoj godini sklopili brak, odnosno, koji su se venčali u crkvi. S obzirom na to da je reč o mladićima, narod je taj dan odredio kao praznik na koji mladi supružnici u domu primaju goste, a oni im donose poklone i na taj način im pomažu na početku njihovog života u bračnoj zajednici.
– Mladenci su u vreme vaskršnjeg posta, ali kada se dogodi da su u prvoj sedmici posta, u Čistoj sedmici, tada mladi bračni parovi ovaj praznik proslavljaju ranije, ili češće posle 22. marta. S obzirom na to da Mladenci uvek padaju uz Časni post, svaka gozba koja se sprema mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika. Jedan od srpskih običaja na Mladence jeste i pravljenje kolača koji se zovu mladenčići, a treba da ih bude 40. Mladenčići se prave od pšeničnog brašna i premazuju medom, a simbolizuju dug, srećan i sladak bračni život. Pored toga, veruje se da je med veza sa precima, koji po narodnom verovanju mogu da utiču i na napredak porodice na ovom svetu. U pojedinim porodicama je postojao običaj da se mesi 41 mladenčić, kolačić više koji je bio simbol budućeg člana, jer se očekivalo da u narednoj godini mlada rodi nasdlednika, novog člana porodične zajednice – kaže Snežana Šaponjić Ašanin.
Kako objašnjava etnolog, ovaj praznik je posebno važan za mlade, jer one od tog dana i zvanično postaju domaćice:
– Tog dana mlada odlazi u crkvu zajedno sa svekrvom koja želi da je pokaže društvenoj zajednici, a istovremeno dolaze i gosti koje ona treba da dočeka i da ih posluži sa mladenčićima. Ovaj praznik se prvo obeležavao u gradu, a kasnije se proširio i u seoskim sredinama. Na primer, Srbi koji su živeli u mešovitim sredinama Like, Korduna, Banije nisu poznavali ovaj običaj. Mladenci su intenzivnije počeli da se obeležavaju u 20. veku, posle Drugog svetskog rata. Praznik je u mnogim porodicama istovremeno predstavljao i deo svadbenog veselja, što nije prikladno u vreme vaskršnjeg posta. Mladi bračni parovi koji nisu pravili svadbeno veselje, Mladence su čak obeležavali i sa muzikom, što je imalo sličnosti sa svadbenim ceremonijalom. Danas se to uglavnom ne radi, jer crkva takvo ponašanje ne preporučuje. Mladenci se danas uglavnom proslavljaju u krugu porodice, mladom bračnom paru dolaze gosti, najuža familija, prijatelji, koji donose razne poklone, u znak podrške njihovog zajedničkog života.
Ovaj praznik se smatra i početkom proleća, jer upravo u ovo vreme počinje nova agrarna godina, od koje zavisi život i napredak porodice.
Nela Radičević
Foto: Minjina kuhinjica
VESNA, LUTKA OD BILJA
– Među običajima, koji se vremenom izgubio, jeste paljenje lutke od slame, kao simbol zime koja odlazi. Istovremeno iznosila se nova lutka od mladog bilja, koja se zove Vesna, a na ruskom jeziku proleće se kaže – vesnja. Zimska lutka, koja se prvo palila, zakopavala se u njivu, baštu, kako bi se na simboličan način snaga rodne, prethodne godine prenela i na naredne useve. Ovaj običaj je bio simbol večitog kruga, odnosno, da posle smrti dolazi život, u svakom pogledu, biljnom, životinjskom i u ljudskom – kaže naša sagovornica.
