„Србија је и даље препознатљива као земља у којој се производи најквалитетнија малина на свету“, рекао је др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, који је представљао Србију на 13. Светској конференцији о производњи и пласману малине, одржаној у Чаојангу у Кини од 25. до 30 маја. Овај научни скуп је уприличила Светска организација произвођача малине (International Raspberry Organization).
Светска организација произвођача малине је основана 1998. године и представља кровно удружење свих произвођача малине у свету, а њена мисија повећање потрошње овог цењеног јагодастог воћа у свету са акцентом на безбедности хране, размени производних и техничких информација између чланица и одржавању добрих, пријатељских односа свих актера у малинарском бизнису. Поред Србије, њене чланице су Канада, САД, Мексико, Чиле, Перу, Аустралија, Кина, Шкотска, Енглеска, Пољска, Бугарска и Украјина. По позиву председника Светске организације произвођача малине Антонија Домингеза из Чилеа, на овом изузетно значајнум светском скупу у Кини посвећеном малини Србију је, по први пут, као врсни познавалац примарне производње малине званично представљао др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство.
Припремни састанак Светске конференције о производњи и пласману малине отворио је професор кинеске Академије пољоприврединих наука др Лу Qinggnang, који је присутнима објаснио да је малинарски сектор у Кини три године био у силазном тренду, али да је таквом стању тренутно дошао крај и да кинеска Влада улаже велике напоре у опоравак ове производње. Он је истовремено подсетио да је Кина велико тржиште, углавном за свеже воће попут боровнице, а да његови сународници немају навику коришћења смрзнуте малине, већ је користе само у облику миксева, сокова и вина. Такође, од малине праве и различите врсте кекса које највише конзумирају млади.
А да је малинарство у свету у великој рецесији већ три године, пре свега, због нереалних очекивања и шпекулативног деловања појединих актера у малинарском бизнису, према речима др Лепосавића, потврдио је и генерални секретар ИРО-а Марек Павлонка из Пољске који је навео да су високе откупне и продајне цене малине „убиле“ тржиште. Као пример потпуне обуставе увоза овог воћа због нереалног поскупљења навео је познату француску компанију „Андрос“ која је годинама куповала велике количине смрзнуте малине, скоро 30 хиљада тона за прераду у џем, највише из Пољске. Поменуо је и светски познату фирму „Даноне“ која је престала да користи ово воће за јогурте и навео да се тржиште мора опорављати због таквих проблема, пре свега, позитивном кампањом која подразумева истицање добрих карактеристика коришћења плодова малине у свежем и прерађеном стању, али и формирањем стабилне цене која би била стимулативна и за произвођаче и прерађиваче.
Председник ИРО-а Антонио Домингез из Чилеа је истакао да постоје оправдани разлози за постојање Светске организације посвећене овом воћу, јер иако су фактички конкуренти, све земље чланице морају да раде заједно на побољшању потрошње малине у свету и да при томе посебна пажњу посвећују безбедности хране. То се посебно односи на примарну производњу у којој су могуће појаве инфекције, што захтева минимизирање безбедоносних ризика. Такође, председник Домингез је напоменуо да се мора водити рачуна о иступањима у комерцијалним медијима, било представника произвођача, откупљивача или извозника, јер су у прошлости поједини од њих утицали на настанак негативне кампање и смањење потрошње малине у читавом свету.
Одмах по уводном обраћању Домингеза, др Лепосавић је говорио о нашој малинарској производњи, подробно излажући све проблеме са којима се сусрећу произвођачи.
– Говорио сам о тренутном стању у производњи малине, не само у Србији, већ и шире. Истакао сам да се наши произвођачи суочавају са великим падом производње, како због временских услова и све изразитијих климатских промена, тако и због пада приноса услед лошег садног материјала, али и ситуације у којој се налазе хладњачари који, упркос најбољој опреми и високим стандардима које примењују приликом обраде малине, веома отежано изналазе начине за пласман својих производа. Ипак, без обзира на свеукупна дешавања код нас, Србија је и даље препозната као земља у којој се производи најквалитетнија малина на свету и због тога су организатори Конференције инсистирали на мом доласку, да из угла струке дам своје мишљење и пружим допринос у превазилажењу проблема и дефинисању праваца деловања у малинарском бизнису. Добра страна нашег учешћа је размена информација и јасније позиционирање Србије на новим тржиштима која све земље у којима се ово воће гаји развијају – објаснио је др Лепосавић.
Представник Бугарске Божидар Петков је навео да код њих функционише 14 комбајна за машинску бербу плодова и да они користе европске фондове за промоцију потрошње јагодастог воћа, тако да производња малине има перспективу. И Пољак Мирослав Кожињавски је објаснио да поред европских, и пољски фондови стимулишу потрошњу малине и другог јагодастог воћа под именом Polish super foods (Пољска супер храна), углавном током празника.Он је сугерисао да треба заборавити причу о великим површинама и да малину треба радити у заштићеном простору, пре свега, за свежу потрошњу, а да се друга класа користи за прераду.
Интересантно излагање је имао и представник Мексика Мигуел Мендез који је казао да се код њих малина гаји у стопроцентно заштићеном простору због изузетно лоших климатских утицаја и да се гро производње прода у свежем стању. Молбу за помоћ при успостављању плантажа на Андима у Јужној Америци упутио је представник Перуа Алфонсо Веласкез, који је истакао да је његова земља највећи извозник високожбунасте боровнице у свету.
Током трајања конференције, представници чланица ИРО-а су подробно представили производњу малине и све проблеме са којима се суочавају произвођачи, као и прерађивачи овог воћа у државама из којих долазе. Специјално за њих је организована и посета малињацима и прерађивачким капацитетима земље домаћина 13. конференције о малини.
Конференција у Кини је завршена округлим столом на коме су прецизирани правци деловања у малинарству у наредном периоду, а све у циљу опоравка производње од које зависи велики број људи у читавом свету.
В. С.
