Ово ће бити друга пољопривредна сезона у којој ће домаћи произвођачи кромпира бити у могућности да засаде домаће семе кромпира које по свом квалитету задовољава европске стандарде. Центар за кромпир у Гучи и београдска фирма РЗ „Плант“ су за пролећну сетву обезбедили око 300 тона српске „елите“, потпуно чистог, безвирусног садног материјала кромпира, далеко бољег од увозног. Реч је о увозним сортама кромпира „дезире“, „агрија“, „клеопатра“, „кенебек“ и „синора“, које се налазе на слободном тржишту, а од којих врхунски тим стручњака, на челу са професором београдског Пољопривредног факултета др Зораном Броћићем, по систему аеропонике производи здрав садни материјал. Иако је прошла година била специфична, квалитет семенског материјала је одличан.
У Центру за кромпир у Гучи и београдском РЗ „Планту“ истичу да су у прошлој сезони приноси семенског кромпира по хектару свакако подбацили, али да је његов квалитет одличан.
-Прошла година је била карактеристична, лоши временски услови су утицали на кашњење садње кромопира, па смо имали чак и релативно рано тај сушни период, што се неповољно одразило на производњу и меркантилног и семенског кромпира. Последица свега тога су прилично ниски приноси кромпира у читавој Србији – истиче др Броћић, професор београдског Пољопривредног факултета, прецизирајући да су се просечни приноси семенског кромпира кретали око двадесетак тона по хектару. Поједине сорте су достигле приносе и преко 30, али је било и оних које су имале тек десетак до 15 тона по хектару.
Како наводе у РЗ „Планту“, за тржиште је спремно пет сорти семенског кромпира. Реч је о слободним сортама: „дезире“, „агрија“, „клеопатра“, „кенебек“ и „синора“. За разлику од увозног садног материјала кромпира, овај домаћи је беспрекорно чист, када је реч о вирусима и бактеријама. У наредних десетак до 15 дана биће започета испорука семена заинтересованим купцима.
Др Броћић истиче да РЗ „Плант“ и Центар за кромпир у Гучи још увек немају прецизиране планове рада за ову годину, јер све зависи од пласмана прошлогодишњег рода семенског кромпира. Заснивање производње захтева велика улагања, јер су сви импути у пољопривреди драстично поскупели.
-На тржишту је дошло до великог повећања цена, пре свега, минералних ђубрива, средстава за заштиту биља, горива и то ће, сигурно, имати велики утицај на нашу одлуку на којој површини ћемо засадити кромпир. Без обзира на ситуацију, планирамо да наставимо производњу. Можда то неће бити у прошлогодишњем обиму, али о томе ништа конкретније не можемо да кажемо док се не приближи пролећна сетва, јер ћемо тек тада знати са којим средствима располажемо и какве ће бити цене пољопривредног репроматеријала. Како смо то и раније истицали, наш приоритет није да се бавимо извозом, желимо, првенствено, да тржиште Србије има довољне количине здравог семенског кромпира у наредним годинама. Доказали смо да можемо да покренемо Центар за кромпир и произведемо домаћу „елиту“, уз поштовање свих захтеваних агротехничких и фитосанитарних мера – рекао је за „Чачански глас“ др Броћић.
В. С.
