ТЕМЕЉ ДРЖАВНОСТИ И УСТАВНОСТИ НАШЕГ НАРОДА
Србија 15. и 16. фебруара прославља Дан државности, као сећање на подизање Првог српског устанка у Орашцу, на Сретење, 1804. годне и Дан уставности, у спомен доношења чувеног Сретењског устава, 1835. године, што је почетак уређења српске државе. Иначе, Сретење Господње је велики црквени хришћански празник који се увек прославља 40. дан од Божића, као успомена на дан када је Богородица новорођеног Христа први пут увела у Јерусалимски храм да га посвети Богу.
Сретење се сматра најбитнијим датумом у историјском, политичком и културном календару Србије, као темељ државности и уставности нашег народа. Дан државности Србије обележава се 15. и 16. фебруара, а установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу, 1804. године, подигнут Први српски устанак. Иначе, Дан државности се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се обележава од 2002. године. Србија је тада била саставни део Савезне Републике Југославије, која је 2003. године прерасла у Државну заједницу Србија и Црна Гора. Први пут као самостална држава, Република Србија је Сретење обележила 2006. године.
Устанак се сматра једним од најважнијих тренутака српске историје, када су се због зулума дахија и сече кнезова, српске старешине окупиле у Орашцу, донеле одлуку да подигну Први српски устанак и за вожда изабрале Ђорђа Петровића Карађорђа. Побуна против дахијског насиља и зулума, прелила се у побуну против централне Османске власти. Врло брзо се ширила слободна територија и лако су се успостављали локални органи власти, односно магистрати.
СРЕТЕЊСКИ УСТАВ 1835. ГОДИНЕ
Сретење се прославља и као Дан уставности у спомен на дан када је у Крагујевцу, 1835. године, донет први Устав Књажевства Србије – Сретењски устав, један од најмодернијих тог доба. Доношењу Сретењског устава претходила је Милетина буна, коју је предводио капетан Милета Радојковић, у јануару 1835. године. Чувени Устав је написао Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустријског царства, користећи као узоре Белгијски и Француски устав из 1791. године.
– Серијом руско-турских уговора током 1820-их, турска Порта притискана је да званично Србима призна тражена права, што је био увод у серију од четири Хатишерифа издата од 1829. до 1838. године, којима је Србима и званично призната аутономија. Другим Хатишерифом 1830. године, Србија је призната за Кнежевину са унутрашњом аутономијом и наследном кнежевском влашћу. Током јануара 1835. избила је Милетина буна, која је натерала кнеза Милоша да прихвати доношење Устава, којим ће се регулисати односи у оквиру власти, али и коначно укинути феудализам у Србији. Са циљем доношења овог акта сазвана је Сретењска скупштина, најзначајнија у нововековној српској историји. Одржана је од 14. до 16. фебруара 1835. године у Крагујевцу, на празник Сретење Господње, са око 2.400 званичних представника и око 10.000 знатижељног народа. Другог дана заседања, 15. фебруара, свечано је прочитан Устав, који је саставио Димитрије Давидовић, а по угледу на демократско-либералне уставе са запада. Уз Устав, прочитан је и Акт о оснивању Државног савета. Против Устава су биле Турска и Русија, а убрзо им се придружила и Аустрија. Свега две недеље по доношењу, почетком марта 1835. године Устав је прво привремено, а затим 11. априла и коначно суспендован – наводи Делфина Рајић, директорка Народног музеја Чачак.
СИМБОЛИ ДРЖАВНОСТИ – ЗАСТАВА И ГРБ
Иако Сретењски устав није имао дуг век трајања, он је од фундаменталне важности за изградњу нововековне српске државности.
– Сама чињеница да једна мала земља, која није суверена и која је суштински у рукама великих сила, доноси слободарски Устав ношена својим личним побудама и жељама, несумњив је доказ да је српска држава била на прагу заокружења своје државности. Један од најистакнутијих примера ове тежње, а уједно и једна од најспорнијих тачака Устава из угла великих сила, били су право да Србија има своју заставу и грб. Србија као вазална држава ове несумњиве спољне симболе државности није смела да има. Међутим, у Сретењском уставу био је дефинисан изглед српске заставе и грба. Застава је описана као хоризонтална тробојка црвено-бело-плаве боје, док је грб био бели крст на црвеном постољу са четири оцила, окружен храстовом и маслиновом гранчицом, који је своју примену имао и пре, као и после Сретењског устава. Иако Сретењским уставом ово питање није успешно довршено, већ децембра 1835. кнез Милош је од Порте успео да добије Ферман, којим је утврђен изглед, у овом случају поморске српске заставе, која је потврђена и султановим Ферманом из јануара 1839. године. Застава је задржала исте боје као и она из Сретењског устава, само што је промењен редослед, црвено-плаво-бела. Ферманом из 1839. Србији је званично признат и грб, такође, само на поморској застави. Овим је и изградња спољних симбола српске државности успешно заокружена – наглашава Делфина Рајић.
Према Сретењском уставу, власт је подељена на извршну, судску и законодавну, иако није доследно раздвојена.
– Поред кнеза и Државног савета, прописана је и стална Народна скупштина са 100 чланова, која се требала састајати једном годишње, о Ђурђевдану, или више пута, а сазивао ју је и распуштао кнез. Иако Скупштина није имала законодавна овлашћења, она је имала одређена финансијска овлашћења, пошто је Попечитељство финансија морало да подноси извештај Народној скупштини о државним приходима и расходима. Ниједан порез се није могао разрезати без одобрења Скупштине, чиме је буџетско право у њеној искључивој надлежности. Такође, Скупштина је одлучивала и о повећању кнежеве плате – наводи директорка Рајић.
Н. Р.
Фото: Википедија
СУСРЕТ БОГА И ЧОВЕКА
Сретење представља један од 12 највећих празника које празнује Српска православна црква. Богородица је Богомладенца на 40. дан по рођењу увела у Јерусалимски храм да га посвети Богу. Управо се због тога празник назива Сретење, јер су се тог дана срели Бог и човек. Занимљиво је да је Сретење први пут свечано обележено 544. године у Цариграду, у време владавине цара Јустинијана.
НАРОДНА ВЕРОВАЊА
По народном веровању на Сретење се сусрећу зима и лето. Ако је сунчан дан и медвед угледа своју сенку, он ће се вратити у пећину, а то значи да ће се зима продужити још шест недеља. Уколико се не врати, пролеће брзо долази.
Занимљиво је и веровање да младе девојке треба да пазе кога ће прво ујутру срести, јер ће им младожења такав бити по изгледу и карактеру.
Један од обичаја је и да се на Сретење пале свеће, јер се верује да пламен штити кућу од грома и осталих несрећа, као и да има чаробну моћ.
