Na Božić se rano ustaje, pre sunca, čestita se i obavezno se vrši omršaj. Posle četrdeset posnih dana, to je prvi mrsni dan. Ljudi se mrse pečenicom, koja je najčešće prase, a u nekom mestima je i jagnje, ćurka ili kokoška.
Važna ličnost u proslavi Božića je i položajnik.
U prepodnevnim satima položajnik dolazi u kuću, a to može biti srodnik ili bliski prijatelj, mlađi, od koga se očekuje da u kuću unese radost i veselje.
“On unosi liščice u kuću, džara vatru i izgovara koliko varnica toliko parica, stoke, sreće, napretka… i važno je da se položajnik dobro daruje, nahrani. U nekim selika ranije se položajnik ogrtao guberom i to je imalo simboliku – on je bio težak, debeo, pa tako da bude teška i napredna godina”, objašnjava etnolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana Ašanin.
Cilj Božićnog običaja je da okupi celu porodicu. Mesi se česnica, koja se zakuvava u ranim jutarnjim satima, od nenačete takozvane jakobne vode.
U nju se stavlja novčić i razni simboli vezani za ratarstvo, pčelarstvo, stočarstvo… Ko od ukućana nađe neki simbola, veruje se da će u tom poslu biti najuspešniji.
Lomljenje česnice predstavlja simbol i žrtvu u žitu, a samim tim predstavlja i okupljanje čitave porodice.
Na Božić se organizuju i vožnje po selima, danas i u gradovima čime se proslavlja Hristovo rođenje.
“Veruje se da Božić treba da bude oblačan, sa padavinama, da ima snega, jer će tako biti napredna godina. I u narodu postoji izreka – Sačuvaj me Bože vedrog Božića i oblačnog Đurđevdana. Sve ima svoju simboliku, narod je uvek verovao, to je bila njegova meteorologija pa je doneo određene zaključke. Narodu našem treba verovati, jer to životno iskustvo, priče predaka ima značaja”, naglasila je Šaponjić Ašanin.
IZVOR: MNA
