У Чачку и околини могу се видети/чути чак шест врста сова, од десет регистрованих у Србији. У нашем крају забележено је и кратко присуство уралске сове, али у Друштву љубитеља птица и природе „Сове на опрезу“ сматрају да је то била „случајна“ пролазница. Све су врсте лепе, кажу у „Совама“, али је за њих Кукувија (лат. Tyto alba, енг. Commom Barn – owl), најлепша, па се тако нашла и на њиховом печату.
– Особену лепоту даје јој срцаст облик лица, беле боје, као и наранџасто-сиво леђно перје са сивим тачкама. Спада у сове средње величине. Дужина тела јој је од 33 до 39 сантиметара, распон крила може достићи 95 сантиметара, а тежина до 460 грама. Има изразито црне очи и женке су веће од мужјака. Просечан животни век је око шест година, али су забележене и јединке старости 18 година. Бешумног лета, она има изванредан слух. Њено лице, попут диска, прима звучне таласе и усмерава их ка бубним опнама. Уши код свих сова постављене су асиметрично, тако да звук чују у различитим деловима секунде. То им омогућава да прецизно одреде положај плена и да лове у потпуном мраку – наводе особености кукувија аутори у „Птицама Чачка и околине“.
Када је реч о стаништима, кукувија воли отворене терене са доста травнатих површина, а често за „стан“ бира близину насељених места, штале, таване, стрехе… Основна храна су јој мали сисари (мишеви, волухарице, пацови, ровчице), а на менију се могу наћи и жабе, кртице, па и мале птице, иако је то реткост.
– Анализом 22 гвалице (несварени избљувци хране), узете у фебруару 2021. са станишта „Рај на Морави“ у Мрчајевцима, утврђено је присуство костију 71 малог сисара (глодара), од 14 различитих врста! – један је од занимљивих података у поменутој књизи.
Кукувија се гнезди на таванима штала, напуштених кућа и амбара, па је у западним земљама зову и амбарска сова. У недостатку ових простора, за гнежђење прихвата и посебно направљене кутије. „Сове“ су на територији Чачка поставиле две – у Пријевору и Мрчајевцима. Ово је, јужно од Саве и Дунава, први забележен случај гнежђења у кутијама које су поставили људи.
– У овим кутијама кукувије се редовно гнезде. Једне године у Пријевору је било осам, друге шест, а треће пет јаја. Млади се, у просеку, излегу после пет седмица. Одрасле птице остају на гнездећој територији и током зиме, док млади лутају у потрази са сопственим стаништем – кажу у „Совама“ и наводе још једну, скоро невероватну причу. У јуну 2016. из Осечине су добили голуждравог и промрзлог птића кукувије, који је пронађен у трави покрај пута. Било је немогућа мисија да се овај малиша врати у своје гнездо, није било времена ни да се обавести републички Завод за заштиту природе, јер је птић могао угинути док се заврши читава процедура. „Сове“ су младунче, након опоравка и рехабилитације под стручним надзором овлашћених лица, однели у кутију за гнежђење у Пријевору, у којој се баш тада налазило пет младунаца.
– Родитељи су прихватили новопридошлог госта и наставили да га хране, као да је из њиховог полога. Овај пример до сада није забележен у историји орнитологије – открили су нам у „Совама“ причу налик научном експерименту.
В. Т.
Фото: „Сове на опрезу“
СТАТУС ЗАШТИТЕ
Кукувија има статус гнездарица станарица. Строго је заштићена врста (LC). Забрањено је њено убијање, узнемиравање, као и уништавање гнезда. Због губитка станишта веома је угрожена, а велики број страда на путевима или од последица тровања мишевима којима се храни.
ЗАХВАЛНИ ВИНОГРАДАРИ И ВИНАРИ
– У долини Напа у Калифорнији, 80 одсто виноградара користи кукувију за сузбијање глодара, а не пестициде, који, у суштини, представљају отров. Природни непријатељи у сузбијању глодара показали су се много делотворнији. Овај метод је јефтинији (минимално кошта да се направи и постави кутија за гнежђење, или бар осматрачница за сове), еколошки је чистији, штеди и време, а вишеструко је ефикаснији. У једном винограду површине сто хектара кутије су постављене по ободу парцеле, на сваких 100 метара. У кутије су убачене камере, тако да је прецизно регистрован сваки глодар кога су родитељи донели младунцима. На етикети која се налази на бутељкама вина дословце пише: „Захвалите кукувијама за вино које пијете“ – наводе чачанске „Сове“.
