Србијански доручак и “нерадничко грожђе” као антиоксиданти
ПИШЕ: Александра Мишић
На првој слици је најкласичнији могући доручак у Србији: уштипци, сир и кајмак, мало ајвара и нешто сухомеснато, пожељно пршута или сланиница, као припрема организма за дугу и хладну зиму. Ако томе додате два чена белог лука и кувано вино увече, може се рећи да сте спремни за први удар вируса. На другој је грожђе испред моје куће, у крају познато као “нерадничко” јер му не морате прилазити уопште, ни прскати, ни заливати, нити орезивати, а оно ће рађати слатке плодове од половине августа до половине новембра. И сад замислите колико сласти се слило у један грозд кога сунце милује пуна три месеца и ви га, на пример, поједете данас, као што сам ја учинила! Не зује залудно пчеле око два чокота која је деда Милун посадио пре шездесет година. Грожђе, такође прва линија одбране у јесен и моћан антиоксидант. Какве гоџи семенке, какви бакрачи, кад је ту наше, ситно, мирисно, непрскано, баш, баш нерадничко!
