Јавно представљање зборника радова са научног скупа „Србија 1918: ослобођење домовине, повратак ратника, живот у новој држави“ у издању Међуопштинског историјског архива Чачак, Института за културне ин споминске штудије Љубљана и Центра за историју Југославије и савремену националну историју Филозофског факултета у Београду, одржано је у четвртак, 24. марта, у библиотеци Историјског архива у Чачку. Реч је о међународном научном скупу одржаном децембра 2018. у Међуопштинском историјског архиву Чачак.
У име колектива Историјског архива госте је поздравила директорка установе Лела Павловић, наводећи импресум издања: уредник издања је Љубодраг П. Ристић, одговорни уредници су Лела Павловић и Ото Лутхар. Рецензију потписују академик Љубодраг Димић, др Радмила Радић и проф. др Вацлав Штепанек. Зборник је штампан је у штампарији „Мајсторовић“ у 300 примерака, а издање је графички обликовала Снежана Ђанковић. Лектура и коректура је поверена професору Слободану Николићу, превод на енглески Миљани Протић и Марини Адамовић-Куленовић.
У представљању зборника су учествовали академик Мира Радојевић, дописни члан САНУ, под чијим руководством је овај Зборник изашао на међународну научну сцену, др Љубинка Шкодрић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије и др Љубодраг П. Ристић.
– Организовањем научног скупа са међународним учешћем Међуопштински историјски архив Чачак и сам град, дали су значајан допринос националном обележавању велике годишњице краја Првог светског рата. То су били они становници Чачка које је, као и све у Србији, почетак Великог рата, са искуствима управо завршених Балканских ратова, затекао у великим страховима и стрепњама. Његово трајање и крај донели су многе страхоте, а однели многе чланове њихових породица и бројне суграђане, навео је уредник издања др Љубодраг Ристић и додао:
– Наша је идеја била да овде у Чачку обележимо крај Првог светског рата, значи, 1918. годину, и да обратимо пажњу не само на догађаје током Првог светског рата, него и на сам крај рата и последице које су се непосредно осетиле од 1918. па надаље. Људске и материјалне жртве које је поднела Србија од 1914. до 1918. године као и каснија политичка дешавања која су уништавала српско национално и политичко биће, учинила су да таквих, научно утемељених подсећања никада није било довољно. Овај Зборник није имао претензију да даје коначне закључке и оцене. Свака тема је засебна и специфична, али су оне међусобно добро повезане, заокружене једним испреплетаним токовима који су трајали у Прво светском рату и после рата.
– Говорити о Првом светском рату никада није много и никада није касно. Када отворимо странице овог Зборника наћи ћемо 22 рада у којима се налазе теме које се односе на спољну и унутрашњу политику, дипломатију, улогу војске, улогу интелектуалаца, улогу свакодневног живота, друштвеног живота градова и појединих области, питања посттрауматског стреса, родне историје, културе сећања… Током деценија иза нас, појавило се много радова у којима се порицала или омаловажавала велика улога српског народа у Првом светском рату. Радови чачанских историчара, пре свега, др Милоша Тимотијевића, Радивоја Бојовића, Горана Давидовића, др Богдана Трифуновића, Николе Баковића, у великој мери доприносе томе да се са њихових полазишта изграђују основе за даље проучавање наше националне историје – истакла је др Љубинка Шкодрић из Института за новију историју Србије, која активно учествује у међународним конференцијама Архивистичког друштва Србије, где је, по речима директорке Леле Павловић, својим залагањем и стручним рецензијама умногоме помогла да објављени радови у зборницама Архивистичког друштва Србије, добију ознаку стручног и научног рада.
Биобилиографије учесника промоције изнела је том приликом директорка чачанског Архива Лела Павловић, преносимо краће изводе.
Др Љубодраг Ристић је магистрирао је и докторирао на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, истраживачки се бави политиком великих сила – посебно Велике Британије – према Кнежевини/Краљевини Србији у XИX и ХХ веку. Магистарски рад „Велика Британија и Србија (1856-1862)“ и докторску дисертацију „Србија у британској политици 1889-1903.“објавио је као монографије. Бави се и истраживањем страних путописа (посебно британских и француских) који говоре о Србији и српском народу током XИX и ХХ века, у едицији Историја– Службеног гласника, приредио је прво интегрално издање на српском језику, англиканског свештеника Вилијема Дентона „Србија и Срби“ (Београд 2013) – која је као једна од првих књига о Србији објављена на енглеском, и 1865. на немачком. Уредио је и три зборника радова чија је тематика Велики рат.
Професор др Мира Радојевић, представила је радове из Зборника. После завршених основних, магистарских студија и доктората на Филозофском факултету започиње каријеру научног радника у Институту за савремену историју, наставила на Филозофском факултету Универзитета у Београду на Одељењу за историју. Њена стручна интересовања су усмерена ка проучавању историје југословенске идеје, Првог и Другог светског рата, државно-правног уређења Југославије, спољне политике, српско-хрватских односа, интелектуалних и политичких елита, послертне југословенске емиграције, додирних тачака историографије и књижевности. Учествовала је на више од 50 конференција и научних скупова у земљи и иностранству… У досадашњем научно-истраживачком раду објавила је више од 350 библиографских јединица. За књигу Србија у Великом рату, 1914–1918. Кратка историја, коју је написла у коауторству са Љубодрагом Димићем, која је објављена у неколико издања на енглеском, немачком, руском и кинеском награђена је наградом Матице српске за област историографије „Иларион Руварац“. Професор др Мира Радојевић добитник је Плакета Задужбине Илије Миловановића Коларца; добила је и Посебно признање за допринос науци на 62. међународном Сајму књига у Београду, са академиком Василијем Крестићем. За дописног члана САНУ изабрана новембра 2018.
Др Љубинка Шкодрић, дипломирала је магистрирала и докторирала на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Позната је у архивистичким круговима као добар сарадник, јер је њен почетак успешне каријере научног радника везан за Архив Србије у коме је била запослена од 2001. до 2018. Где је стекла звање архивске саветнице. Обављала је веома одговорне послове… Бави се проучавањем историје Србије током Другог светског рата. Објавила је више радова из културне и друштвене историје Србије у Другом светском рату, као и из архивистике.
Директорка Лела Пвловић на крају је подсетила да Архив наставља рад на осветљавању догађаја у Великом рату. У књизи која је у припреми, историчара Горана Давидовића, архивског саветника, добићемо најприближније податке о броју изгинулих 1912-1918, на територији чачанског краја. Дневник Милисава Арсовића 1915-1917. који се чува у Збирци дневника из Првог светског рата у чачанском Архиву, приредили су за штампу историчари Зорица Матијевић, архивски саветник и Мирослав Пурић, архивиста, рекла је Павловић и као први наредни догађај најавила изложбу фотографија и докумената „Слике са балканског ратишта“и представљање истоимене фотомонографије чешког официра Хинека Долежала, у априлу, поводом Дана установе.
З. Л. С.
