ПРЕДАВАЊЕ „СРПСКИ ЗАВЕТ И СРПСКИ КАРАКТЕР“ ПРОФЕСОРА ДР ВЛАДИМИРА ДИМИТРИЈЕВИЋА
Најугледније личности српске културе настојале су да својим мишљењима уобличе истину о једном малом, али стваралачки утемељеном народу. Настојећи да своје мисли учине доступним свима нама, иза себе су оставили огледе који до данас плене својом свежином и снагом. Читајући великане српске мисли лакше долазимо до Србије и себе и повезујемо прошлост са будућношћу. У организацији Културно–образовног програма Културног центра Чачак, у понедељак, 17. марта, предавање, под називом „Српски завет и српски карактер“, одржао је др Владимир Димитријевић, професор српског језика и књижевности, књижевник, књижевни критичар и аналитичар.
САВЕЗ ИЗМЕЂУ БОГА И ЉУДИ
Срби су заветни народ. То значи да имају свој завет са Богом, који је закључио у име свих Срба, до краја света и века, Свети отац Сава. Словенски осећај и народна црта, остају главна карактеристика Савиних теолошких настојања. После Савиног живота народ је пренео на себе све снажне црте његовог карактера. Српски завет са Богом изречен је најлепшим десетерачким епским стиховима и преношен је вековима са колена на колено.
– Тај завет је утврдио Свети кнез Лазар на Косову. Управо на избору кнеза Лазара за Царство Небеско, које ниче на темељу светосавског учења, почива цео српски народ, његова култура и историја. Он је суштина нашег постојања. Као што је уобличио Љубомир Симовић у својој драми „Бој на Косову“ тај завет је наше све: „Нек немамо ништа до једно зрно соли, ал нек све буде њиме осољено. И кад нам све однесу воде и ватре, то једно зрно нека нам буде све. Амин! – увела је у предавање Верица Ковачевић, уредница Културно-образовног програма Културног центра Чачак.
„ЗЕМАЉСКО ЈЕ ЗАМАЛЕНА ЦАРСТВО, А НЕБЕСКО УВЕК И ДОВЕКА“
Професор Владимир Димитријевић је нагласио да је завет успостављање заједнице између Бога и човека и Бога и народа. Српски завет има неколико елемената, а четири су основна. Први завет је „светосавски“, за очување православне вере, односно, одлука народа да заувек припада једној вери и једној цркви у Царству Небеском. Други је Лазарев завет или „видовдански“, који каже: „Земаљско је замалена царство, а Небеско увек и довека“.
– То значи да се у сукобу између земаљског и небеског, никад се не одричући од земаљског, увек треба опредељивати аксиолошки за вредносну лествицу – прво небеско, па земаљско. У преводу „Оче наш“ поткрала се једна грешка, „Нека буде воља Твоја и на земљи, као и на небу“. Изворно, и у грчком и у црквенословенском каже се: „Нека буде воља Твоја, како на небу, тако на земљи“. Прво се помиње небо, па земља, јер је небески образац људскога живота управо идеја да је „Земаљско замалена царство, а Небеско увек и довека“ – наглашава професор Димитријевић.
„НЕКА БУДЕ ШТО БИТИ НЕ МОЖЕ!“
Трећи је завет „његошевски“: „Нека буде што бити не може!“ То је завет који указује да су Срби у својој историји имали много ситуација из којих је изгледало да никад неће изаћи. Ропство под Турцима, непрестане борбе за очување идентитета итд. Али, на крају се показало да је та вера у немогуће, заветна мисао Његошева Србима, ипак, помогла да опстану.
– Четврти завет је Жарко Видовић звао „логорашким“ заветом српског народа. То су речи старца Вукашина: „Само ти дете ради свој посао“, усташи који је покушавао да га натера да викне: „Живео Анте Павелић“. Када је човек потпуно поражен, њему остаје одбрана личног и хришћанског достојанства, чак и по цену страдања – каже Димитријевић.
САЧУВАТИ НАЦИОНАЛНУ СУШТИНУ И НЕ ПАСТИ У ОЧАЈАЊЕ
Бити Србин значи имати највише могуће моралне стандарде и не кршити их, макар и страдали. Српски карактер је и у најбољем и најгорем смислу „пубертетски“. То је народ који је спреман на младићке подвиге, али истовремено и кадар да се повуче, да падне у депресију, кад не може да издржи да упадне у стање очајања. Најнегативнија српска особина је у ствари наличје најпозитивније. А најпозитивнија српска особина је пркос, као не пристајање на лаж и дубоки израз потребе за слободом. Али, друга страна пркоса је инат. Између тих особина се крећу све наше осцилације које нису мале, напомиње професор.
– У историји четири завета се истовремено налази и наша етнопсихолошка историја. Срби су сложен народ. Основна црта српског народа је да су пубертетлије, и у најбољем, и у најгорем смису те речи. Пубертетлија је спреман на жртву, херојски опредељен, човек који може много да поднесе. Албанска голгота је највећи доказ за то. Истовремено, Срби су народ који очекује да им други укажу поштовање. Тако Вук Исакович у „Сеобама“ очекује да ће једног дана неко о његовом пуку изговорити: „Гле, Срби!“ А неће нико то да изговори. Зато се Срби, као и сваки пубертетлија, разочарају кад други у њима не препознају оне вредности које они имају. То је особина динарског менталитета, мада српски менталитет није само динарски, ми имамо људе са југа Србије, који су другачији, трпељивији и трезвенији. Суштина целе приче је у овоме. Разочарање, тј. периоди велике активности и периоди депресије. Карађорђе је последњих шест месеци, пред пад Устанка, 1813. године био у депресији. Нигде се, ни на фронту није појављивао. Ми не знамо тачно узроке томе. Али, то је умногоме допринело паду Србије. У човеку који је био неуморан на свим фронтовима, пред крај Устанка, нешто се сломило – каже Владимир Димитријевић.
Професор напомиње да је најважније кроз сва четири завета сачувати своју националну суштину и не пасти у очајање.
– То је борба која ће трајати док год буде било Срба, до сада смо издржали, а надамо се да ћемо и даље. Кад добијеш завет, не можеш да га мењаш, можеш само да пристајеш или да не пристајеш на њега. „…Што се не хће у ланце везати, то се збјежа у ове планине… Да јуначки аманет (завет) чувамо, дивно име и свету слободу“. Дивно име и света слобода, то је основа српског завета – закључио је Димитријевић стиховима „Горског вијенца“, једне од најзначајнијих творевина које су остале у аманет српском народу.
Н. Р.
НАЈВИШЕ ДУХОВНЕ ВРЕДНОСТИ: ИСТИНА, ПРАВДА И ЉУБАВ
– Преко Светог Саве, Светог Лазара Косовског и наших светих предака Срби су склопили свој завет са Богом. Мало је народа на свету који имају национални завет, а да је завет српског народа најузвишенији, јер је он опредељење за Царство Небеско, то је опредељење за највише духовне вредности: истину, правду и љубав. Сваки Србин ово треба да зна. Често се прича о „Српском питању“, али се исто тако често и прескаче одговор на то питање. У времену после свих пораза када у српском народу влада велика равнодушност спрам националних питања, потребно је будити нову наду. Српски одговор као не чекање, акција, корак испред непријатељске пропаганде. Српски одговор као константно сведочење истине о нашем народу и његовој историји. И најугледније личности српске културе настојале су да својим мишљењима уобличе истину о једном малом, али стваралачки утемељеном народу. Читајући великане српске мисли лакше долазимо до Србије и себе, и повезујемо прошлост са будућношћу – нагласила је Верица Ковачевић, уредница Културно-образовног програма.
