„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“ – ВОДОМАР
Шаренило његовог перја, на коме доминирају тиркизне и кестењастоцрвене боје, чини водомарa једном од најлепших птица у нашем крају, где је гнездарица станарица. Природа му је подарила још и велики кљун, који му олакшава да буде један од најуспешнијих „риболоваца“ у свом царству. О овој маленој птици, чије боје подсећају на сликарску палету, говори Драгиша Гашо Петровић, добар познавалац птица и природе, кога Чачани често могу видети поред свих река.
Према подацима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС), водомар (лат. Alcedo atthis, енг. Common Kingfisher) је у прошлости био веома честа врста на свим рекама у Србији. Прилично равномерно насељава све регионе, где се већина популације гнезди уз водотокове. За свој дом бира бистре реке, потоке, стајаће воде богате ситном рибом, на чијим обалама има дрвећа и жбуња.
– Веома је лепа птица, свакако једна од најлепших код нас. Лепота и успешност у риболову су га препоручиле, па се налази на грбовима разних удружења. У чачанском крају се водомар може видети готово на свим водотоцима где има ситније рибе и рибље млађи којом се храни. Не лети високо, његов лет је најчешће тик изнад саме површине воде. Обично стоји на некој грани изнад воде на осматрачници и одатле се обрушава и зарања у воду за пленом. Понекад, кад недостаје грана за осматрање, зна да се подигне у ваздух око једног метра изнад воде, лебди у месту и онда се из тог положаја обрушава на плен уочен испод површине. Ретко промашује, односно веома је успешан риболовац – описује Петровић.
Гнезда прави у стрмим земљаним, лесним и песковитим обалама, у којима копа тунеле дужине од 60 до 90 сантиметара. Женка полаже три до шест јаја на крају овог тунела, а млади на свет долазе већ за двадесетак дана.
– Реке које меандрурају и редовно поткопавају обале стварајући тако одсеке, идеалне су за копање гнезда водомара и још неких птица које се тако гнезде, као што су пчеларица и ласта брегуница. Регулација река, окивање обала каменом и бетоном представља угрожавајући фактор за популацију водомара – каже наш саговорник.
Неописиво су лепи призори уз Мораву и Чемерницу, где се могу видети бројне птице, често је то баш овај шарени летач, како улећу у тунелчиће. Или када се готово праволинијски, брзо попут стреле, обруши на плен испод воде. При лету испушта карактеристичан продоран звиждук.
– Јаке зиме, кад се површине воде већих бара и језера заледе, па и плиће воде текућих река где он обично лови, представљају велики проблем за водомара да дође до ситније рибе, која се по таквим временским условима повлачи у дубље делове воде који му нису доступни – каже Гашо и додаје да се женке и мужјаци тешко разликују, јер су, за разлику од већине врста птица, и женке веома живих боја. Једино је код ње нешто светлија база доњег кљуна, што се, наравно, тешко уочава.
Дугачак је свега 17 сантиметара. Распон крила му је 27 сантиметара, а тежина око 40 грама. Просечан век водомара је око четири године. Осим рибе, храна су му жабе, рачићи, пуноглавци и инсекти.
У Србији је гнездарица станарица, а зими у наше крајеве долазе и водомари са севера. Строго је заштићена врста, а према проценама у првој години живота страда и до 80 одсто младунаца. И према проценама ДЗППС, бројност водомара у Србији је у опадању.
В. Т.
Извор. „Птице Чачка и околине“
Фотографије: Драгиша Петровић
