КРИСТИНА СТАНИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ „ФИЛИП ФИЛИПОВИЋ“
Међу 11 вуковаца у Основној школи „Филип Филиповић“ титулу ђака генерације понела је Кристина Станић. Поносна је на ову круну досадашњег школовања, јер су и други вуковци, како наглашава, подједнако добри и успешни. Баш они су је мотивисали да даје све од себе. За свој успех, који јесте, пре свега, резултат њеног рада, захвална је и свим професорима и школским друговима. Ова свестрана девојка налази времена и за спорт и музику, којима приступа са озбиљношћу зрелих људи. Флаута јој је велика љубав, завршила је и Основну музичку школу као вуковац, па ће од јесени истовремено бити ученица чачанске Гимназије (природни смер) и Средње музичке школе.
– Да би се постигли добри резултати у било којој области, без обзира да ли се ради о образовању, спорту или уметности, потребна је велика посвећеност, труд и рад. Ипак, предуслов је љубав за област којом се бавимо – каже на почетку разговора Кристина.
Њен мотив никада није био да буде боља од других, већ је тежила да од себе да најбоље. Сматра да је за успех из одређене области потребна „страст“ да се дође до нових сазнања.
МАТЕМАТИКА – ИЗАЗОВ
Математика јој је увек била јача страна и још од нижих разреда учествовала је на бројним такмичењима.
– Математика за мене представља изазов да разумем и решим сложене задатке. Волим и хемију, биологију и физику. Сваке године сам на такмичењима из математике, хемије и физике остваривала пласман на окружни ниво такмичења и освајала неко од прва три места. Највећи успеси су били пласман на републичко такмичење из хемије и математике, трећа места на државном такмичењу из математике за талентоване ученике, прва места на републичким и интернационалном такмичењу из солфеђа. Као интерсантну причу бих издвојила републичко такмичење из хемије у седмом разреду. Те године није било ђачких екскурзија због ковида, али тај пут и боравак у Новом Саду, где се одржавало такмичење, био је незабораван због мог првог пласмана на републичко такмичење и због дивног дружења и атмосфере која је подсећала на екскурзију – сећа се Кристина.
Признаје да није волела вртић и памти да је са страхом кренула у први разред.
– Међутим, врло брзо сам заволела другаре у школи и лепо сам се уклопила. Верујем да велика заслуга припада учитељици Марији Баралић која нас је од првог разреда учила да је за успех потребан константан рад, као и предметним наставницима у вишим разредима. Олакшавајућа околност је и то што имам брата близанца Огњена, који је такође вуковац у основној школи – искрена је Кристина.
Протеклих осам година памтиће као време игре, дружења и учења. А много је сећања која жели да сачува:
– Заувек ћу се сећати заједничких одлазака и повратака из школе, дељења тајни и ужина, дошаптавања на часовима, кашњења кући јер смо пронашли напуштену мацу или пса… Као посебан период памтићу наставу на даљину због ковид епидемије. Пре онлајн наставе мислили смо како је дивно не ићи у школу и бити без обавеза, али сви смо једва чекали повратак у клупе и поновно дружење.
ФЛАУТА
Од музике се не раздваја, јер је она неизоставни део њеног живота. Љубав је дошла из породице, где музика заузима значајно место.
– Велики утицај на мене имала је Музичка школа у којој сам заволела флауту и која је допринела да развијем љубав према музици. Имала сам срећу и задовољство да ме кроз музичку школу проведу професори Сузана и Карољ Марочик и професор Ацо Милекић који су додатно учврстили моју љубав према флаути и умногоме допринели да и у Основној музичкој школи понесем Вукову диплому.
РЕАЛНИ АИКИДО
Од четвртог разреда основне школа тренира реални аикидо у клубу „Анђео“. За сада има браон појас у својој дечјој категорији. Воли своје другаре из клуба и тренера Горана.
– Поред свих добробити спорта за здравље, мислим да нас учи да будемо упорни, да не прихватамо неуспех као крајњи резултат, већ да се још више трудимо и тренирамо – једна је од важних лекција које је научила кроз спорт.
Уз све побројано Кристина успева да уклопи и слободно време. Тада воли да се опусти уз музику, да гледа серије или чита добру књигу. Отац је “заразио” SF филмовима и књигама, као и стриповима. Воли да излази и дружи се са вршњацима, а не заборавља да помене и љубав према животињама и својој мачки.
– Mорам имати време само за себе, кад настојим да средим мисли и опустим се. Тада боравим у својој соби уз музику, цртам и дружим се са мачком.
На питање ко су јој узори, каже да не може да издвоји ниједну конкретну особу. Диви се свим посвећеним научницима захваљујући чијем раду и залагању данас уживамо у добробитима технологије или медицине. Диви се и уметницима, спортистима који не одустају од својих идеја, посебно свим девојкама и женама које су оствариле успех у области којом се баве, као и креативним особама, искреним пријатељима, својој породици…
Још није потпуно одлучила шта после Гимназије. Верује да ће природне науке и даље бити њено главно интересовање. Размишља и о психологији, па и о неком факултету који би спојио информатику, биологију и медицину. Шта год да одлучи, жеља јој је да, поред науке, увек има времена за спорт и музику.
В. Т.
ЧАЧКУ ТРЕБА ГРАДСКИ ОРКЕСТАР И БИЦИКЛИСТИЧКЕ СТАЗЕ
– Волим Чачак. Омиљена места су ми Морава, градски парк и базен где сам провела дивне тренутке. Памтим радионице које су одржаване у Градској библиотеци. Од вртића до сада свако лето сам провела у њима. То је позитиван пример у нашем граду да се деца забаве, друже и нешто науче. Мислим да би било лепо када би постојао градски оркестар. И бициклистичке стазе би биле добре.
ПОРУКА ВРШЊАЦИМА
– Верујем да сви треба да следе своје снове. Не треба да имају предрасуде, већ да се баве оним што воле и за шта су надарени. Упорност, труд и рад су пут до успеха. Треба добро организовати време, тада се може ускладити школа, дружење са другарима и породицом, али и време да се осамимо.
Фото легенде: 2 Са разредом, професорком физике Снежаном Ђурђевић, братом близанцем Огњеном и другарицом Мином Гојковић
3 Кристина са другарицама Ањом Ристовић и Мином Гојковић
