СПОМЕНИК НА ГОДУНУ – ДУГ ПРЕЦИМА

У КАБЛАРСКОМ СЕЛУ ВРНЧАНИ ОДИГРАЛА СЕ ЗНАЧАЈНА БИТКА У ВЕЛИКОМ РАТУ

У кабларском селу Врнчани постоји брдо које мештани одвајкада зову Годун. Нико не зна одакле овај необичан назив, али у причама из прошлости остала је и она да се управо на том месту одиграла једна важна борба у оквиру Колубарске битке у Првом светском рату. У Годунској бици изгинуо је велики број српских, али и непријатељских војника. Дуго су њихова тела, причали су стари, остала по воћњацима, ливадама и њивама, непокопана и неопојена. Тек неке су сељаци, када су се вратили из збега, закопали у ровове, заједно војнике обе стране, али су гробови остали необележени. Многе су разнеле дивље звери… Али, и дан-данас по својим имањима мештани проналазе делове одеће, оружја, па неретко и људске кости. Желећи да спасу од заборава једину битку на овом подручју у Великом рату, али и да се одуже жртвама, Врнчанци су покренули иницијативу да се на Годуну подигне споменик. Њихову идеју подржао је и Град Чачак, као и неколико привредника.

До сада је урађен један део споменика, по идејном пројекту који је урадио познати чачански архитекта Милош Миња Радовановић. Миодраг Каранац, председник МЗ Врнчани и један од иницијатора, прича за „Чачански глас“ о споменику, неким сећањима и записима из старина, као и о другим занимљивостима Врнчана. Све то може допринети да ово живописно село, познато по доброј препеченици, буде видљивије и на туристичким мапама Србије.

– Када је Драган Каранац, орући своју њиву, опет пронашао  делове муниције и људске кости, свештеник Илија Милошевић и нас двојица дошли смо на идеју да би на Годуну најзад требало да подигнемо споменик, јер је ту била битка, једина на територији Чачка, из Великог рата. О томе су нам много говорили стари људи у селу, неке податке смо пронашли у Међуопштинском историјском архиву Чачка и Војном архиву Ужица. Поред тога, постоје и записи Драгољуба Каранца, брата мога деде, који је у време битке имао седам година. Касније је записао о свим догађајима којих се сећао он и други у селу. Неки листови су избледели, али су сачувани делови значајан извор о овом догађају – прича Миодраг Каранац.

ПРВА ПОБЕДА СРПСКЕ ВОЈСКЕ

Борба се одиграла децембра 1914. године. Према Драгољубовим записима, већина становника је избегла, а једна тринаестогодишња девојчица из породице Јовановић погинула је од гранате, уочи саме битке. Записао је и да су, када су се вратили у село, мештани затекли стравичне призоре. Свуда су били страдали војници, које није имао ко да сахрани.

– Закопавали су их у ровове, плитко, па су зими дивље животиње разносиле тела. И данас-дањи по венцу брда су остаци ровова. Према неким подацима које смо пронашли у архивима, тада је погинуло око 430 наших бораца и око 700 непријатељских војника. То, вероватно, нису прецизни подаци, јер жртве није имао ко да преброји. Наиме, када је, управо на Годуну, пробијен фронт аустро-угарске војске, наши су надирали даље према Дивчибарама и Ваљеву. Ово је била прва победа српске војске у Великом рату. Битка је значајна и због тога што је непријатељска војска намеравала да заузме Овчарско-кабларску клисуру и пругу Чачак – Ужице, којом се нашој војсци допремала храна и муниција. Битка је трајала три дана. У почетку су ту били трећепозивци, који су одолевали, док није стигло појачање из околине Пријепоља. На Ваведење, 4. децембра, наши су успели да пробију фронт… – преноси Каранац нека сазнања о Годунској бици.

Сам споменик замишљен је као мала, округла капела са куполом на врху. Шиљати изглед куполе асоцира на топовско или пушчано зрно, симбол отпора српског народа, а на врху ће бити крст. На предњој страни биће елементи карактеристични за крајпуташе. Крст ће бити и у средини са фигурама ратника у горњој зони и нишама са натписима и текстом коме је споменик посвећен… Са задње стране предвиђена су врата, а планирано је да у том делу буде сувенирница. Висина споменика са крстом биће око осам метара.

Прошле године је постављен темељ, а предузеће „Ратко Митровић“ је као своју донацију урадило бетонско језгро. Договорено је да исто предузеће настави и други део споменика. Одбор за изградњу обратио се градском руководству,  од кога су добили обећање да ће Град Чачак дати финансијску помоћ за завршетак споменика. И предузеће „Прогрес“ обећало је да као поклон уради куполу и крст од прохрома… Комплетан завршетак мештани очекују до средине следеће године.

ОРОВИЦА, КАЊОН ВРНЧАНСКЕ РЕКЕ, СТЕЋЦИ…

– Пут од споменика води према магистрали Чачак – Пожега. Градоначелник Милун Тодоровић нам је обећао да ће се овај пут радити у две етапе. То би нам много значило, јер нам је циљ да изградимо споменик који ће посећивати ђаци и туристи – каже Каранац.

Ово је тек делић онога што овај кабларски крај може да понуди. У близини је планина Оровица (856 метара), са које се види Голија и велики део Србије. У врлетном и дивље лепом кањону Врнчанске реке, који води из села Тучкова (Општина Пожега), налази се и извор воде, за коју мештани кажу да лечи и мигрене. План је да се и ово извориште лепше уреди. Путем кроз кањон, кажу, ходио је Милош Обреновић, када је у клисуру и манастир Никоље долазио из Горње Добриње, села у комшилуку, у коме су црква и споменик посвећени кнезу. На територији села постоји и више археолошких налазишта. У близини Годуна су стећци, карактеристични за Херцеговину и Босну. За ове у Врнчанима још се не зна из ког су периода… Ту су и велике камене хумке.

– Намера нам је да све то, укључујући и врх Каблара, објединимо као туристичку понуду нашег краја. Мислимо да та идеја има будућност, а то је и шанса да наше и околна села опстану, да нам се људи врате – нада се Каранац, који ради и живи у Чачку, али сваки викенд и слободан дан проводи у родном селу, у коме по последњем попису има око 220 становника, далеко мање него раније. Око 15 кућа у самом центру села намах је „опустело“. Некада лепе, пуне живота, данас урушене и зарасле у коров, буде само тугу. Каранац се нада и верује да се све те слике могу ускоро променити. Интересовање за куповину земље се мало повећало са пандемијом…

В. Т.

Фото: М Каранац

СПОМЕН-ЧЕСМА У ЈАНЧИЋИМА СЕЋА НА ГОДУНСКУ БИТКУ

Осим девојчице из Врнчана, у борби на Годуну нико од сељака није погинуо. Каранац каже да је планирано да, када буде завршен споменик, на једној плочи буду исписана имена свих страдалих Врнчанаца у Првом светском рату.

У Оближњим Јанчићима постоји спомен на ову битку. То је чесма на Бјелишу са бистом генерала Вукомана Арачића, под чијом командом је извојевана и велика победа на Годуну, подигнута пре више од осам деценија. На чесми су уписана имена страдалих у Великом рату из кабларског краја.

ИМЕ СЕЛА СА ОПАНАКА

„Врнчани се под овим именом први пут помињу у турским пописима од 1528. године. Село истог имена постоји и у Таковском крају, Општина Горњи Милановац. По записима генерала Јована Мишковића са половине 19. века, село је добило име по „врнчаници“ на опанцима. То су усукане уске траке меке јагњеће или јареће коже или дебље памучне нити или канапи којим се везују лева и десна страна опанка…

У самом селу центар збивања дуго је био у Доњим Каранцима, код Дома у Врнчанској реци, где је постојао велики број воденица поточара. У селу можете и данас чути да је својевремено радило више од десет воденица и да је готово свака фамилија имала своју… Занимљиво је да катастарска територија Врнчана има два насеља – село Врнчани и Овчар Бању… На територији Врнчана су манастири Благовештење, Илиње и црква Светог Саве (Савина вода).“ (Горан Николић, главни чувар у ПИО „ОКК“, из Географског завичајника, „Чачански глас“)