ГОДИНУ ДАНА ПРОЈЕКТА „CryoPlum“ СТРУЧЊАКА ЧАЧАНСКОГ ИНСТИТУТА ЗА ВОЋАРСТВО
О досадашњим резултатима и даљим плановима, за „Чачански глас“, говорио је др Дарко Јевремовић, в.д. директора Института за воћарство, Чачак.
Пре годину дана стручњаци Института за воћарство започели су „CryoPlum“, веома занимљив и значајан пројекат, који би могао да допринесе очувању аутохтоних сорти шљиве. Девет старих сорти – белошљива, црвена ранка, црношљива, церовачки пискавац, драгачевка, моравка, пожегача, ситница и трновача, угрожене од многобројних патогена, али и све погубнијих климатских промена, посебном методом криопрезервације, могле би да буду трајно сачуване. Постоји и нада да се на тај начин „уништи“ вирус шарке, који је у последњих скоро 90 година пожегачу у Србији готово потпуно уништио. Један од добрих резултата пројекта могао би да буде и да се из сачуваних делова биљке произведе здрав садни материјал тих старих сорти.
Пројекат „CryoPlum“ (#6062279), траје две године, вредан је 105.000 евра и финасира га Фонд за науку Републике Србије. Овај грант освојио је четворочлани тим Института, предвођен др Дарком Јевремовићем. Један је од 58 пројеката, које је Фонд за развој одабрао пре две године, од скоро 600 приспелих на конкурс.
Веома је велика потражња аутохтоних сорти, које се користе, пре свега, за производњу ракије. Многи сматрају да су оне просто незаменљиве за производњу врхунске шљивовице.
– Са друге стране, нигде у Србији не постоји легална производња и продаја садног материјала тих старих сорти. Мислим да ће потражња бити још већа, јер је све више великих дестилерија, а у сталном порасту је и потражња висококвалитетне шљивовице. Домаћа ракија је у ресторанима, не само у Србији, већ и у земљама региона, готово потпуно потиснула пића иностраног порекла – наводи др Јевремовић неке од разлога што су се одлучили за овај пројекат.
У првој фази одабран је материјал из засада, који је у лабораторији тестиран на све вирусе који заражавају шљиву и само здрава стабла су одабрана као почетни материјал. Цео поступак подразумева чување ћелија, ткива и органа у течном азоту, на изузетно ниским температурама, односно минус 196 степени. Тако се делови биљке, теоријски, могу чувати неограничено.
– Развијени су протоколи за микроразмножавање, односно микропропагацију сваке сорте (метода вегетативног размножавања чијом применом се из малих делова биљака, на вештачким хранљивим подлогама, у стерилним условима, регенеришу нове биљке). У следећој фази биљни делови се користе за криопрезервацију, односно мотоду чувања тих генотипова у течном азоту, на -196 степени. Одговарајући биљни делови се потапају у течни азот и тако чувају до регенерације, односно „оживљавања“, како би се створила нова биљка – објашњава др Јевремовић и додаје да је за ове захтевне задатке на пројекту задужена др Татјана Вујовић.
Доктор Јевремовић сматра да ће се овом методом сигурно сачувати наше аутохтоне сорте. Очекује добре резултате за све генотипове, али, како каже, увек постоје варирања.
– Класичан начин чувања генотипова, односно колекције које се налазе у пољу, подложне су болестима, климатским променама, мутацијама… Осим што је овај начин веома скуп, захтева и много радне снаге. Надамо се да ћемо применом криопрезервације створити методе да ове сорте можемо неограничено чувати. Овај метод се користи доста у хуманој и анималној медицини. Протоколи криопрезервације су веома развијени у свету, нарочито за јабуку и крушку, док је са шљивом знатно теже радити, а код нас се први пут ради у овако великом обиму – каже наш саговорник.
Други део пројекта има за циљ да се методом криотерапије отклони вирус шарке из заражених генотипова. То је покушано само једном у свету са старом slоw cooling техником, али није дала резултате. Стручњаци Института за воћарство сада покушавају да то ураде са много већим бројем генотипова и применом нових метода (V и D cryo-plate). Осим шарке, други вируси за шљиву нису економски значајни и готово да нису присутни у засадима Србије. Шарка јој је у скоро 99,99 одсто једина опасност.
Да ли ће на овај начин чачански стручњаци успети да је „излече“ од шарке, знаће се у наредних годину дана.
– Ако успемо да макар један генотип ослободимо од вируса шарке, створићемо добру базу за даља истраживања – закључује др Јевремовић .
Идеја је и да се у неком наредном пројекту обухвате и аутохтоне сорте других врста воћа, пре свега јабуке (будимка, кожара, колачара…).
В. Т.
