Selo

„СОКОЛОВА СУЗА“ ИЗ ПРИСЛОНИЦЕ ОСВОЈИЛА ВЕЛИКУ ЗЛАТНУ МЕДАЉУ НОВОСАДСКОГ САЈМА ПОЉОПРИВРЕДЕ

„СОКОЛОВА СУЗА“ ИЗ ПРИСЛОНИЦЕ ОСВОЈИЛА ВЕЛИКУ ЗЛАТНУ МЕДАЉУ НОВОСАДСКОГ САЈМА ПОЉОПРИВРЕДЕ 

ВЕЛИКА ЧАСТ И ПОТВРДА ВИСОКОГ КВАЛИТЕТА ШЉИВОВИЦЕ!

Миле Тица из Прислонице (у средини) са унуком Богданом и др Бранко Поповић, председник Комисије за оцењивање јаких алкохолних пића

На овогодишњем 91. Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду, одржаном од 18.  до  23.  маја, Миле Тица, воћар из Прислонице, заузео је треће место за ракију „Соколова суза“ која је оцењена високом оценом 18,85, што му је донело велику златну медаљу. Иначе, ово му није једино признање које је освојио на овој најпрестижнијој сајамској манифестацији у овом делу Европе.

Иако већ осам година шаље своје узорке воћних ракија на Новосадски сајам и заслужено добија велике златне медаље, чак и „ајкуле“ за њихов квалитет, како истиче познати чачански воћар Миле Тица из Прислонице, увек је добро учествовати на тако престижној сајамској манифестацији, јер она представља прилику да се одмере снаге са врсним произвођачима јаких алкохолних пића који долазе из региона, а истовремено и провере лични домети. 

– Освојио сам треће месте и то за мене представља изузетну част и потврду квалитета моје ракије. Новосадски Сајам пољопривреде је једна озбиљна манифестација. Ранијих година нисам често учествовао на такмичењима, али сам касније схватио да је то најбољи начин да проверим да ли сам побољшао квалитет својих ракија. Воћарска производња захтева озбиљна улагања, као и сама технологија производње ракије. Максимално сам се посветио том послу, стално експериментишем и то ми је најзанимљивији део, па ми управо због тога Новосадски сајам и дође као најбољи показатељ да ли сам напредовао у производњи – рекао је Миле Тица за „Чачански глас“.

Тица се произвоњом ракије успешно бави од 1987. године. Његова ракија „Соколова суза“ је постала познати бренд у Србији и свету и освојила многа тржишта од Америке до Аустралије. Под засадима шљиве има око пет хектара.  У воћњацима се налази 25  сората шљиве, претежно чачанских, али, како истиче, без старих аутохтоних не би могао ни да замисли производњу ракије. 

– Доминантно место у мојим шљивицима заузима „чачанска родна“. Задовољан сам том шљивом, даје добар род и то је ракијска сорта. Сматрам да је она и направљена да би заменила чувену „маџарку“. Имам готово све чачанске сорте, укључујући и „Наду“. Ту се налазе и: „Моравка“, „округлица, „Фелиција“, белошљива, „позна плава“… Црношљиву и белошљиву сам калемио на једном дрвету и то је нешто фасцинантно, посебно када сазреле и плаве и беле шљиве на истом стаблу – објашњава Тица.  

Како наводи др Бранко Поповић, нови председник Комисије за сензорно оцењивање квалитета јаких алкохолних пића на новосадском Сајму пољопривреде, у конкуренцији је било близу 300 узорака јаких алкохолних пића из Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније и Србије. 

– Доминантне су биле воћне ракије, а међу њима шљивове препеченице, укупно 74 узорка. Биле су доста заступљене и дуњеваче (37 узорака), виљамовке (19), јабуковаче (20)…  Било је и осталих јаких алкохолних пића, првенствено од грожђа (29 лозовача), затим, вињака, брендија, имало је и неких специфичних пића, вискија и џинова, која су произведена на нашој територији. Међу узорцима се нашла и група врло интересантних ракија које су раритети, јер имају посебне укусе и мирисе. Реч је о јако квалитетним ракијама од дрењине, нара, меда, дуда, које пеку само  поједини произвођачи и то више у хоби варијанти. У ову категорију спадају и воћна вина, различити ликери, клековаче, траварице. Ови подаци показују да производња јаких алкохолних пића, првенствено воћних ракија, постаје све популарнија како у Србији, тако и у суседним државама које су настале из бивших југословенских република. Када је реч о нашим произвођачима ракија, на основу квалитета приложених узорака, сасвим је очигледно да су видно узнапредовали – да усвајају нова технолошка знања и улажу значајна средства у технологију – навео је др Бранко Поповић из чачанског Института за воћарство. 

Додела признања је уприличена у свечаној дворани Новосадског сајма у присуству више од 300 људи, међу којима је било највише произвођача јаких алкохолних пића.    

Међународни сајам пољопривреде у Новом Саду ове године слави 101. годину од оснивања, односно, 91. годину од успостављања званичног оцењивања квалитета пољопривредних и прехрамбених производа и сматра се најпрестижнијом комерцијалном манифестацијом у овом делу Европе. Овога пута окупио је више од 1.200 излагача из 40 земаља света и Србије.

В. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.