Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, redakcija „Čačanskog glasa“ će do kraja ove godine realizovati projekat „Za mlade ima nade i ovde“, kojim će ukazati na pogubne posledice sve snažnijeg talasa migracija, koji je prisutan u čitavoj Srbiji, pa i na području Moravičkog upravnog okruga (MO). Od ovog broja našeg nedeljnika, pa do kraja godine, ovim serijalom biće obuhvaćene četiri tematske celine, u okviru kojih će biti objavljeno ukupno 25 tekstova različitih novinarskih žanrova. Projektom ćemo ukazati na pogubne posledice daljeg „odliva mozgova“ sa područja Moravičkog okruga (MO) i identifikovati osnovne razloge zbog kojih se mladi obrazovani ljudi (primarna ciljna grupa) sve češće odlučuju za odlazak u svet, kako bismo uticali na podizanje svesti nadležnih, kao i društva u celini, koliko je značajno da se talas njihovog iseljavanja smanji. Govoreći o nepovoljnom uticaju migracija na demografsku sliku MO, tržište rada i privredu i predstavljanjem državnih i lokalnih mera za njihovo smanjenje, kroz tekstove u nedeljniku „Čačanski glas“ i na portalu www.caglas.rs, doprinećemo boljem informisanju mladih o postignutim pomacima u poboljšavanju uslova rada i života, kako bi u njima prepoznali interes da svoju budućnost grade ovde gde su rođeni.
Srbija se smanjuje svake godine za broj stanovnika jednog grada srednje veličine od 35 do 38 hiljada žitelja. Dobri poznavaoci demografskih prilika u našoj zemlji tvrde da će Srbija, ukoliko se ovakav trend nastavi, do 2050. godine imati za trećinu manje stanovnika. Ovako mračnu demografsku prognozu potvrđuju brojni statistički podaci. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), od 169 lokalnih samouprava u Srbiji, u 2017. godini je samo pet imalo pozitivan prirodni priraštaj. U poslednjih deset godina, broj stanovnika Srbije se smanjio za 385.000, a to znači da prosečno godišnje smanjenje iznosi oko 35.000 ljudi. Faktori koji su imali presudnu ulogu u ovako drastičnom pogoršanju demografske slike Srbije su nizak prirodni priraštaj (rađanje dece je daleko ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva) i masovni odlazak građana u inostranstvo (od 30 do 60 hiljada ljudi godišnje). Kako potvrđuju istraživanja, prosečna starost onih koji se iseljavaju je 28,5 godina, građana na privremenom radu u inostranstvu 34,7, a žitelja Srbije 42,7 godina. Iz zemlje ne odlaze samo visoko obrazovani kadrovi, već je sve prisutniji i trend iseljavanja naših građana sa srednjim stručnom spremom. Posmatrajući studensku populaciju, čak i do 50 odsto studenata sa informacionih tehnologija i medicine planira odlazak iz zemlje (prvi pretežno u SAD, a drugi u Nemačku). Takva je stuacija i sa studentima stomatologije, elektrotehnike i drugih prirodnih i tehničkih nauka. Kao najčešći razlozi odlaska u inostranstvo se navode: nemogućnost pronalaženja posla u struci, niske zarade i nizak životni standard. Prema podacima OEBS-a, od 2000. do početka 2019. Srbiju je napustilo 654.000 ljudi, a najviše su iz zemlje odlazili mladi između 15 i 24 godine.
I područje Moravičkog okruga, kome pripadaju Grad Čačak i opštine Gornji Milanovac, Lučani i Ivanjica, sa oko 220.000 stanovnika, deli sudbinu pretežnog broja lokalnih samouprava u našoj zemlji, koje se, iz godine u godinu, suočavaju sa sve snažnijim talasom migracaja. Svoja ognjišta i rodni kraj, prvenstveno zbog ekonomskih razloga, uglavnom napuštaju mladi obrazovani ljudi, u čije školovanje je uloženo mnogo sredstava. U beli svet odlaze oni koji predstavljaju budućnost Srbije, tako da se u našoj zemlji već sada oseća nedostatak određenih kadrova. Postavlja se pitanje šta će onda biti za koju godinu, kada ovaj problem eskalira, ukoliko nadležni u državi i lokalnim samoupravama širom Srbije pre toga ne preduzmu ozbiljne mere koje će smanjiti ekonomske migracije.
Zaustavljanje talasa migracija je postalo naš nacionalni interes i nadležni u državi uvode određene mere koje su usmerene na smanjenje migracija. U januaru ove godine formiran je Koordinacioni tim Vlade Republike Srbije za praćenje ekonomskih migracija. Usvojena je i Strategija za upravljanje ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027. godine. Ciljevi Strategije su „da se uspori odlazak mladih, da se stvore kapaciteti da se oni koji su otišli vrate u svoju zemlju, ali i da se privuku eksprti iz stranih zemalja da dođu da rade i žive u Srbiji“.
Analizom uzroka koji su doveli do pojačanog talasa migracija, prvenstveno mladih obrazovanih ljudi sa našeg područja, potreba privrede, ponude i potražnje za radnom snagom, deficita određenih kadrova, rasvetljavanjem osnovnih razloga koji su pripadnike radno najsposobnijeg dela stanovništva naveli da se odluče za odlazak u inostranstvo, umesto da žive i rade u svojoj zemlji, i uporednom analizom visine zarada i životnog standarda, kao i ostvarenih dometa u poštoovanju radnih prava na području MO, odnosno Srbije, i zemalja u koje najčešće odlaze naši građani, uticaćemo na stvaranje potpunije i realnije slike o osnovnim uzrocima koji su doveli do povećanja ekonomskog iseljavanja stanovništva, što će pomoći nadležnima da deluju u pravom smeru na polju poboljšaanja postojećih i osmišljavanja novih mera, koje će najbrže doneti efekte u zaustavljanju sve snažnijeg talasa migracija. Tekstovima serijala uticaćemo na bolju i potpuniju informisanost građana, a prvenstveno mladih obrazovanih ljudi, o potezima države i lokalnih samouprava na polju pronalaženja boljih rešenja za smanjenje talasa migracija.
V. Stepanović
DEFICIT KADROVA
Poslednje istraživanje Unije poslodavaca Srbije ukazalo je na činjenicu da u našoj državi ne postoji sektor privrede bez deficita kadrova. U saobraćaju nam nedostaju vozači, koji su otišli trbuhom za kruhom u inostranstvo, gde im je ponuđena veća zarada od one koju naši poslodavci mogu da obezbede. U građevinskoj industriji nedostaju inženjeri, u informacionim tehnologijama programeri, a veoma su deficitarni i majstori. Na rad u inostranstvo najviše odlaze medicinski i građevinski radnici, električari, vozači, kuvari, konobari, a od visoko obrazovanih lekari, prevodioci, aj-ti stručnjaci, mašinski i građevinski inženjeri.
NEMAČKA – NAJPOŽELJNIJA ZEMLJA ZA RAD
Nemačka je najpoželjnija zemlja za odlazak mladih iz Srbije. Na osnovu sporazuma NSZ i Nemačke organizacije za zapošljavanje, godišnje između 200 i 300 ljudi ode iz Srbije u potrazi za poslom. Nezaposlenost, niske zarade i lošiji životni standard nisu više jedini razlozi odlaska građana iz zemlje, ali jesu temelj nesigurnosti, pa bi spisak mera koji bi zaustavio odlazak građana, prema rezultatima brojnih istraživanja, trebalo da sadrži: bolje uslove za rad, obrazovanje, stanovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, pristojne penzije i redovne plate…
Zamisljam situaciju da umesto da kontaktirate sudskog prevodioca za engleski jezik (da se ne naljuti Jasna Filipovic Bojic), vi saljete dokumenta da aplicirate na srpskom jeziku i to cirilici. Kao u nekoj futuristici, da smo nekada davno nesto drugacije uradili pa sad bi nas bilo 50 -tak miliona i imabi bismo jezik koji bi bio jedna od zvanicnih jezika Evrope. I klik, ode pusti sanak, a mi sve blizi za pod jednu sljivu. Koga briga za cirilicu kad je i mi ne koristimo u pisanju.