Слике Наташе Поповске и цртежи Божидара Миловића
Културни центар Горњи Милановац представиће у четвртак, 26. јануара, у Модерној галерији изложбу слика Наташе Поповске (1973–2022), дипломиране историчарке уметности, ликовне уметнице и глумице и цртеже Божидара Миловића, магистра ликовне уметности и академског сликара. Отварање изложбе је у 13 сати.
Наташа Поповска (1973–2022)
Наташа Поповска је дипломирала на Филозозфском факултет Универзитета у Београду, на Катедри за историју уметности.
Током студија је своја интересовања, вештине и знања стицала и развијала у сликарским атељеима мр Драгана Момчиловића, мр Миодрага Лазовића и Здравка Вајагића. Дела су јој излагана у неколико наврата у Горњем Милановцу у оквиру ликовне колоније „Мина Вукомановић Караџић“, а потом и у Галерији „Браћа Стаменковић“ у Београду.
Креативност и свестраност водили су Наташу путевима вајања, глуме и певања. Учествовала је у неколико представа, а у филму “Катинка”, режисер Мирослав Бата Петровић поверио јој је главну улогу. У Музеју града Београда почела да ради 2002. године. У Центру за документацију стекла је прва знања на пољу музеологије. Професионалну каријеру је неколико година потом наставила да гради као кустос Збирке за примењену уметност.
Водила је школу керамике, а потом је, у два наврата, организовала изложбе дечјих радова хуманитарног карактера. Написала је текст и режирала дечју представу “Шкриња сећања кнегиње Љубице Обреновић”.
Посвећеност послу, презентација и промоција културног наслеђа, са идејом оживљавања сталних музејских поставки, препознатљиви су у Наташиним објављеним стручним радовима.
Њена инвентивност, радозналост и истраживачки дух дошли су до изражаја у оригиналном драмском комаду “На кафи код кнегиње Љубице”. Био је то први музејски театар у Београду, у којем се Наташа представила у главној улози и као писац и редитељ. Пажња коју је поклањала свему што ради препознавала се не само у оригиналности текста и вештини његовог казивања, ставу и манирима кнегиње већ и у чињеници да је сама бирала тканине и креирала костим за ту прилику. Од 2009. године, представа је у Конаку кнегиње Љубице изведена више од 3.000 пута на српском и енглеском језику. Поред редовног извођења, представа је била укључена у многе значајне градске манифестације и извођена у бројним градовима Србије.
Осим оживљавања лика кнегиње Љубице, још једна историјска личност привукла је Наташину пажњу. Била је то Чучук Стана. Представа је премијерно изведена у оквиру Мокрањчевих дана, посвећених јунаку српске историје Вељку Петровићу.
Последња ауторска изложба у оквиру промоције културног наслеђа, а са идејом оживљавања музејских поставки, била је “Шешири и сећање на стари Београд”. Наташа Поповска је изложба реализовала током манифестације Скадарлијска променада.
Божидар Миловић је магистар ликовних уметности. Магистрирао је на Графичко – педагошком факултету – Одсек сликарство, у Одеси (Украјина).
Излаже од 1985. године, а области његовог уметничког изражавања су: сликарство, перформанс, фотографија и видео/кратки филм/инсталација. Божидар Миловић је до сада излагао у већини европских земаља, као учесник самосталних или групних излозби. За свој рад више пута је награђен. Добитник је бројних домаћих и међународних признања, међу којима су и награда “Заслуге пред градом Одесе” из области уметности и Медаља “Катарина Велика” за заслуге у развоју културе између Србије и Украјине. Члан је међународног Удружења уметника Москве (Русија) и почасни члан Удружења уметника Одесе (Украјина).
Божидар Миловић је самостални уметник и члан УЛУПУДС-а. Аутор је већег броја међународних уметничких пројеката. Радови ми се налазе у колекцијама галерија и музеја широм света. Потписује већи број ликовних критика и уметничких текстова.
