ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА “СТРАЖАРИ СНОВА” ЈАДРАНКЕ ПРОТИЋ, У ОКВИРУ 31. МЕЂУНАРОДНОГ СИМПОЗИЈУМА “УМЕТНОСТ И ПАПИР”
“Трептај надања, нетакнути светови, срећна деца! Слике отварају порте! У графици градим свет суптилним линијама, толико учесталим да ни трачак светлости не може да нађе пут, тама се шири. Линија је надахнуће, најлепша слика! У тражењу простора слажем и савијам моје слике, моје цртеже, моје графике и стварам трећу димензију мог света. Завлачим се и скривам за трен, осећајући срећу која ме очарава”. Текст сликарке Јадранке Протић најбоље представља њено уметничко биће, као и њена 22 рада изложбе “Стражари снова” (дневници retrospectare XV), која је отворена 17. јула, у Галерији Народног музеја, у организацији ове установе културе и Центра за визуелна истраживања и развој визуелне културе “Круг”, а у оквиру 31. Међународног симпозијума “Уметност и папир”.
ИЗБЕГЛИШТВО, ИДЕНТИТЕТ, ВРАЋАЊЕ У ДЕТИЊСТВО, ГУБЉЕЊЕ…
– Изложба “Стражари снова” је пресек мојих радова последњих 15 година. То су дневници retrospectare XV. Историчари уметности су ми својим писањем скренули пажњу да стално сликам, цртам или радим графику – дневнике. Никад нисам приметила дневнике у мом раду и била сам јако изненађена што људи тако виде… Радим и живим у Бечу и у Београду, али много сам урадила и у Чачку и доста радова је постављено на овој изложби у Народном музеју. Пошто живим у Бечу већ 50 година, иако нисам побегла, најважнија тема је избеглиштво, односно, идентитет, враћање у детињство, стални повратак у Београд са великом тугом, губљење пријатеља, познаника, породице. Уопште губљење, одражава се у овим мојим радовима… Радим на папиру, јако волим да цртам, цртеж је за мене најважнији. Сваки мој рад мора да има цртеж у себи, то је моја потреба… Увек сам пуна туге, а не знам зашто, иако сам позитивна особа, нисам негативна, ни депресивна. Али, сви који се баве било којом врстом уметности су емотивни људи. Оно што осећаш у себи никада не стари, душа не стари – рекла је за наш лист Јадранка Протић, захваливши Граду Чачку, уметнику Божидару Плазинићу, директорки Народног музеја Делфини Рајић и неизмерној љубазност људи у окружењу.
ПОСВЕЋЕНОСТ И ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА СВЕОПШТОЈ ЧИСТОТИ
Веома надахнуто о радовима Јадранке Протић говорио је уметник Божидар Мандић, нагласивши да је у њеним делима пронашао посвећеност и препознао индивидуално интересовање, удубљење да својом личношћу изнесе оно што она јесте.
– Наравно, за то уметник треба да има храброст и одговорност према самом себи. Дела Јадранке Протић носе сензибилитет личне, персоналне одговорности која, по мом мишљењу, данас и цивилизацијски треба да буде највиши ступањ одговорности. Сматрам да Јадранка и њена дела припадају перцепцији за коју се ја залажем, а то је одговорност према свеопштој чистоти и потрази за нежношћу – рекао је, између осталог, Божидар Мандић, нагласивши да су јасноћа и светлост две речи којима би отворио изложбу, јер одговарају Јадранки као ствараоцу, као правом уметнику који мора још пуно да истражује, да би била оно што већ јесте – ликовни естетик.
ВЕРА У ХУМАНО ПОСЛАНСТВО УМЕТНОСТИ
За Јадранку Протић сликарство је лична потреба, а стваралачки процес је израз најразноврснијих емоција и најдубљих промишљања кроз који транспонује визуелни утисак или идеју у сликарску материју. Живећи с временом које се мења, временом у којем се остварују нове идеје и на техничком и на сваком другом плану, усредсређује се на себе саму и размишља о сопственим поступцима и менталним функцијама које се налазе у темељу тих поступака. Ослушкује сопствене дамаре, прати сопствену осећајност да би пластично и емоционално артикулисала слику, као психолошку белешку, нагласила је Делфина Рајић, директорка Народног музеја.
– Специфичним сликарским сензибилитетом и вером у хумано посланство уметности, као посебне духовне делатности, Јадранка Протић је оставила трајни печат својим делом и својом личношћу у бечкој и београдској средини. Током скоро 40 година ликовног активитета на слободан и логичан начин развија своју сликарску мисао и кроз ликовно стварање води борбу за истину и утеху у животу, за човека и уметника који, остављен на рубу свемира, следи пут стваралачког немира, живи на граници тајне и задивљен чудом живота преображава га у бојену, или речима исказану слику неког другог, бољег, смисленијег и лепшег постојања. Одабрала је пут који, поред изузетног ликовног умећа, подразумева искристалисан животни, филозофски и ликовни став. Јадранка Протић је жена снажног уметничког потенцијала и мишљу богата сликарка са раскошним талентом, али ненаметљива, повучена у свој атеље у Бечу. У заклону свог простора, упорно узноси себе, постепено усавршава своју уметност и негује одговоран однос према сликарском позиву за који се определила – рекла је, поред осталог, Делфина Рајић, наводећи уметничку биографију Јадранке Протић, ауторке изложбе “Стражари снова”, која ће у Народном музеју бити отворена до 4. августа.
Н. Р.
