PORODIČNO, UZ SVEĆU, ŽITO I KOLAČ
Slava je staro obeležje srpskog stanovništva i Srbi ne slave samo na prostoru Srbije, već svuda u svetu, gde god da se nalaze. Ne može sa sigurnošću tvrditi kada su Srbi počeli da slave i zbog čega je neka porodica odabrala određenog sveca da bude zaštitnik doma. Veruje se da slava ima duboke korene u predhrišćanskoj religiji, odnosno, da su Srbi imali više bogova, na primer, boga plodnosti, boga sunca, boga šume…, pa su napuštanjem mnogobožačke religije želeli da sačuvaju određenog sveca. Ipak, sa sigurnošću možemo da kažemo da se slava u pisanim izvorima prvi put pojavljuje 1018. godine, na početku 11 veka. Dakle, o slavi kao o društvenoj, religioznoj i socijalnoj kategoriji možemo da govorimo za period od hiljadu godina. Nije ni slučajnost da je posle hiljadugodišnje običajno-obredne prakse, sa prostora Srbije slava upisana pod rednim brojem jedan na UNESCO-voj listi nematerijalne kulturne baštine, podseća u razgovoru za naš list Snežana Šaponjić Ašanin, etnolog Narodnog muzeja.
“SA TRI ZRNA PŠENICE I JEDNOM SVEĆICOM”
– Slava, kao “živo” nematerijalno kulturno nasleđe koje ima duboku tradiciju, za Srbe ima veoma važnu i zanimljivu simboliku. Prvo, duh predaka je jako karakterističan i zbog toga se priprema slavsko žito. Veruje se da će preci doneti zdravlje, napredak i sreću ako budu ispoštovani na tradicionalan način. Takođe, veoma je važno obožavanje kulta sunca. Običaj je da se za slavu seče slavski kolač i okreće u pravcu kretanja sunca, što bi trebalo da donese dovoljno sunčanih dana da žito dobro rodi, kako bi naredna agrarna godina bila uspešna i da bi bilo dovoljno hrane za porodicu, ali i za stoku. Bitan element u obeležavanju slave, odnosno, krsnog imena je sveća, jer predstavlja plamen koji ima čistilačku ulogu. Vino predstavlja Hristovu krv, slavski kolač Hristovo telo, a sjedinjenje “krvi i tela” daje hrišćansko obeležje samom obredu. Upravo je sečenje slavskog kolača ta duboko religiozna simbolika – naglašava etnolog Snežana Šaponjić Ašanin.
Srbi su oduvek sa puno ljubavi i na najbolji mogući način proslavljali svog svetog zaštitnika, i najsiromašnije porodice su se trudile da na slavskoj trpezi bude dovoljno hrane i da ugoste prijatelje. Naravno, osim sa članovima porodice, uvek se slavilo sa rodbinom, kumovima, prijateljima. Upravo zbog toga, slava pored religioznih, ima i socijalnu kategoriju.
– U našim gradovima u 19. i prvoj polovini 20. veka bilo je veoma popularno da se u uglednim porodicima okupi puno prijatelja, poznanika, i uglavnom su dolazili samo da čestitaju slavu. Srbi su oduvek voleli i da pereturuju u slavljima, poznati smo po tome da slavimo i po nekoliko dana, sa puno gostiju. Naravno, nije slava uvek mogla da se proslavi na takav način, jer uslovi nisu uvek bili dobri i naklonjeni, prolazili smo kroz razne istorijske nedaće, ratove, elementarne nepogode, epidemije… Nije ovo prvi put da se slava proslavlja u krugu porodice. Dovoljno je da se setimo da su Srbi, naši borci slavili krsno ime i tokom proboja Solunskog fronta, u albanskim gudurama sa tri zrna pšenice i jednom svećicom. U zavisnosti od mnogih okolnosti obeležavamo krsno ime, pa ćemo tako i ove godine slaviti u skladu sa merama zaštite od korona virusa. Najvažnije je da se u crkvu odnese slavski kolač, zapali sveća, kolač prelije vinom i proslavi u najužem krugu, porodično. Naravno, i pandemija će proći, setimo se da su Srbi očuvali slavu u svim nedaćama u prethodnih hiljadu godina. Slava je bila i ostaće obeležje srpskog stanovništva, naše “živo” kulturno nasleđe, koje ima budućnost – naglasila je Snežana Šaponjić Ašanin.
“SLAVA NAS JE ODRŽALA KROZ ISTORIJU”
Srpska pravoslavna crkva jedina na svetu slavi slavu, kao momenat identifikacije. Zahvaljući slavi, kao jedinstvenom običaju u pravoslavlju, uspeli smo da opstanemo kroz vekove koji su donosili i nevolje našem narodu, podseća veroučitelj Đorđe Čolović i dodaje:
– Slava nas je okupljala i održavala i kada su vladali Turci, kasnije Austrougari i Nemci, kao i drugi osvajački narodi. I sada, u vreme epidemije na globalnom nivou, kada se ljudi distanciraju jedni od drugih, crkva je, kao čuvar viševekovne tradicije, uz svoj narod. Ali, odgovornost je pojedinca kako će proslaviti slavu. Inače, slava ne bi trebalo ni u neepidemijskim uslovima da se pretvori samo na okupljanje, koje je bazirano na hrani i piću. U ovom trenutku je dovoljno proslaviti u krugu porodice, uz sveću, slavsko žito i kolač. U uslovima epidemije najbolje je slaviti bez ikakvog okupljanja, ne kako je naš narod navikao, već kao što su naši preci u vreme Prvog ili Drugog svetskog rata. Ovo je trenutak kada možemo da se vratimo svom izvornom proslavljanju slave, kada su se okupljali samo ukućani. Slava nas je održala kroz istoriju. Verujem da su ljudi svesni da u ovoj situaciji treba slaviti u krugu porodice, naravno, u dogovoru sa svojim sveštenikom.
ZDRAVLJE JE NAJVAŽNIJE
Mnoge slave su upravo u jesenjim i zimskim mesecima, kada vladaju virusne infekcije, a ove godine dodatnu opasnost predstavlja i treći talas pandemije kovid 19 (možda i najopasniji), zbog čega se i apeluje da se krsno ime proslavlja porodično, bez okupljanja.
Naša sugrađanka Nataša R. kaže da je njena porodica odlučila da Nikoljdan proslavi u krugu porodice, s obzirom na epidemiološku situaciju. Inače, ranijih godina su imali i po tridesetak gostiju.
– Za Đurđic smo se okupili porodično, došla su nam samo deca. Bilo nam je žao što nismo mogli da pozovemo rodbinu i komšije, ali nadoknadićemo sledeće godine. Samo da svi budemo živi i zdravi – izjavila je penzionerka Ana T.
Profesorka Katarina S. kaže da se uopšte nisu dvoumili kako će proslaviti Aranđelovdan:
– Naravno, u krugu porodice, na vreme smo javili gostima da ćemo ove godine proslaviti samo porodično. Ipak, zdravlje je najvažnije.
N. R.
Foto: Iz arhiva Snežane Ašanin
