Od 23. februara do 13. marta ove godine u Galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu postavljena je izložba skulptura čiji je autor čačansko-milanovački vajar Rade Mutapović. Postavka pod nazivom „Jedinke i vrste“ je njegov doktorski umetnički projekat.
Rade Mutapović je rođen 1990. u Gornjem Milanovcu. Živi u Čačku i Beogradu. Srednju Umetničku školu završio je u Kraljevu 2009, a iste godine upisuje Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu na odseku vajarstvo. Diplomiraoje 2014. godine u klasi profesora Mrđana Bajića, a trenutno je na doktorskim studijama na istom fakultetu. Kolarčeva zadužbina otvorila je svoj galerijski prostor doktorskom projektu našeg sugrađanina, za koga će se zasigurno još mnogo čuti.
Čačanska publika je Mutapovića, osim, kao originalnog vajara, upoznala i kao pedagoga u Srednjoj umetničkoj školi u Čačku u kojoj je radio od 2015. do 2019, kao profesor na predmetima tehnologija materijala, stručna praksa drvo i modelovanje. Kao učesnik projekta ,,MLADI 2013” Umetničke galerije „Nadežda Petrović“, dao je svoja idejna rešenja skulptura za uređivanje kružnih raskrsnica. Učesnik je i projekta „Prpoznavanja“, u kome je jedan od suorganizatora čačanska Galerija.
Od 2013, jedan njegov rad se nalazi u stalnoj postavci Muzeja ,,ZEPTER“ u Beogradu, a od 2014, skulptura ,,Na površini“ nalazi se u javnom prostoru u Prijepolju. Učesnik je više umetničkih kolonija.
UMETNIK O NEPRIRODNOM PRILAGOĐAVANjU
-Izložbu sam pripremao poslednje dve godine dok su se prve ideje kristalisale ranije. Kroz ovu izložbu značajno ističem položaj skulpture koja se u modernom shvatanju umetnosti polako gubi bez obzira što su njeni potencijali neiscrpni. Različiti materijali poput poliestera, mesinga, polimernog gipsa i hrastovog drveta zadavali su određene granice kojima sam se morao prilagoditi, ali i prednosti koje svaki od njih ima. Jedan od ovih radova je izlagan prošle godine u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u kojoj su predstavljena dela nekih čačanskih umetnika, a koja je zaslužna što su ista dela izlagana u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banja Luci. Ovo je prvo izlaganje cele serije radova pripremanih za ovaj projekat, ali će već ubrzo ova grupa biti dopunjena novim radovima – ističe umetnik Rade Mutapović.
Mutapović navodi da je doktorski umetnički projekat ,,JEDINKE I VRSTE“ nastao kao višegodišnji rezultat istraživanja prirodnih promena životne sredine i načina na koji čovek te promene prilagođava na jedan svoj neprirodan način. Globalno zagrevanje i ekološke katastrofe su sada već konstantne promene života na Zemlji koje se svakodnevno dopunjavaju novim genetičkim modifikacijama, primećuje naš sagovornik.
– Moj zadatak je bio da kroz medij skulpture koju koristim kao osnovno izražajno sredstvo, upozorim na značaj životne sredine i genetičke informacije koja se po meni ne bi smela značajno menjati, jer prema rečima jednog od prvih zagovornika evolutivnih promena Žana Lamarka (1744-1829) ,,Sve što jedinka stekne tokom života prenosi se na njeno potomstvo“.
-Cilj ovog projekta je da iz netipičnog ugla upozna čitaoca sa osnovnim pojmovima laboratorijske genetske modifikacije, pojmovima biotehnologije, bioetike, evolucije i ekologije kao i ,,evoluciju” umetnosti, hronološki praćenu nekim od ovih nauka, njeno prilagođavanje novim načinima izražavanja, ali i bunt prema potrošačkom društvu i masovnoj proizvodnji. Sjedinjavanjem ovih disciplina pokušavam da se pridružim onima koji su uvideli značaj životne sredine i uvedem je u polje umetnosti kako bih napravio što veći uticaj na njen značaj za opstanak, kako ugroženih vrsta, tako i zdravog razuma čoveka – kaže za „Glas“ rade Mutapović.
„JEDINKE I VRSTE“ – SKULPTORSKIM JEZIKOM O ŽIVOTNOJ SREDINI
Mentor projekta Radoš Antonijević iz izveštaja komisije za odbranu doktorata za izložbu postavljenu u Galeriji „Kolarca“ izdvaja da „Umetnički projekat „Jedinke i vrste“, u polju umetnosti, a prvenstveno skulptorskim jezikom, govori o životnoj sredini, biopolitici, veštačkim mutacijama i promenama izgleda pojedinačnih vrsta izazvanih veštačkim putem. Projekat se bavi iskazima u okviru skulptorskog medija, pa samim tim, istraživanje podrazumeva skulptorske procedure, oblikovanje, multiplikacije oblika, ali i adekvatni tretman materijala.“
-Projekat ,,Jedinke i vrste“ bavi se konfliktom između etike i estetike, tehnološkog napretka i umetnosti, maksimalne eksploatacije resursa i životne sredine koja je adekvatna čovekovim potrebama. Trodimenzionalni oblik koji oplemenjuje materijal je izražajno sredstvo koje ima potencijal da savremenog posmatrača dovede do snažnog doživljaja, isto kao što je to mogao i pre nekoliko hiljada godina. Naime, u eri ubrzanog razvoja tehnologije koje menjaju naš život, naše okruženje i nas same, jedan medij kao skulptura, upravo stoji kao opozicija ovakvoj brzoj promeni. Skulptura upravo u svojoj dubokoj bazičnoj utemeljenosti beleženja iskustva civilizacije, ima tu osobinu da može da povuče paralelu između nekad i sad – ističe mentor Antonijević.
Mutapovićeve skulpture životinja u poređenju sa biljnim i životinjskim formama klesanim ili oslikavanim u hramovima ili religijskim knjigama, mogu da progovore o toj razlici, kao i o civilizaciji koja je razliku napravila.
O VEŠTAČKIM PROMENAMA I SUKOBU ETIKE I ESTETIKE
Antonijević navodi da se upravo zato ova tema o promenama izgleda pojedinačnih vrsta izazvanih veštačkim putem, kao i konfliktom između etike i estetike, tehnološkog napretka i umetnosti, nekako prirodno ukotvila u mediju skulpture, jer upravo skulptura svojom stabilnom nepromenljivošću, ima karakter svedočanstva.
Mentor Antonijević objašnjava i kako Mutapović razvija skulptorski postupak tokom trajanja samog projekta, u kome je menjajući formate i materijale pokušavao da istraži u kojoj meri se sam postupak izrade skulpture može usmeriti tehnologijom izrade, ali i definisanjem određenog konceptualnog okvira, poput društvene angažovanosti.
-Zapravo u ovom projektu tema se susrela sa medijem u tački oblikovnih varijateta. Skulptori se bave oblikom i istražuju njegov komunikacijski potencijal u vezi sa temom i materijalom, a živi svet, koji je bio tema ovog istraživanja, se upravo objavljuje u varijacijama oblika.
…Ipak, na samom kraju iskoristiću priliku da kažem da svaki umetnik mora da razvija odgovornost prema društvu i sredini u kojoj živi i da ne bude zatvoren u sigurnim meandrima sopstvenog medijskog istraživanja. Svaki medij, kao i umetnost sama, ne može biti tu radi sebe, kao u modernizmu, kada se sloboda oličavala u slobodi pojedinca građanina. Izbegavanje eksploatacije nije moguće jednostavnim bekstvom od civilizacije na neka neistražena mesta i ostrva. Eksploatacija je postala globalna i moraju se pronaći novi metodi korekcije sveta, jer su ovi stari neefikasni.Zato i umetnički aganžman treba da se završi osvrtom na etičku komponetu njegovog sadržaja, a to je u ovom slučaju činjenica da čovečanstvo treba da pokaže više poštovanja prema živom svetu sa kojim deli ovu planetu –rekao je, pored ostalog, mentor projekta Radoš Antonijević prilikom otvaranja izložbe našeg umetnika Rada Mutapovića u Galeriji „Kolarca“.
Zorica Lešović Stanojević
NAGRADE
O njegovom talentu svedoče i nagrade koje je počeo da dobija još kao student, ali i kasnije: Prvu nagradu Fakulteta likovnih umetnosti dobija za mozaik 2012; nagradu FLU 2013. dobija za ,,Vrt dobre nade“, najbolji rad iz oblasti slikarstva, vajarstva i mozaika na temu životinje; nagradu SO Savski venac dobija 2014.za skulpturu u materijalu – kamen; Treću nagradu dobija na Novembarskom salonu vizuelnih umetnosti 2014. u Kraljevu, a Specijalnu nagradu za skulpturu na ,,Bijenalu minijature“ u Gornjem Milanovcu, 2018.
MOZAICI
Uspešno je realizovao više mozaka u saradnji sa istoričarom Milošem Timotijevićem Mozaik: 2015. realizuje mozaik Svete Trojce za Crkvu Svete Trojce u Rudarima (Kuršumlija); iste godine radi mozaik Svetog Pantelejmona za Crkvu Svetog Pantelejmona u Brđanima (Čačak); 2017. realizuje mozaike Nerukotvoreni lik Isusa Hrista i Sv. Stefan Dečanski za Crkvu Sv. Stefana Dečanskog u Kovinu, a 2018. mozaik Svete Trojce za Crkvu Svete Trojce u Rakovi (Čačak).
