U Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ od 20. februara, kada je otvorena, do 20. marta, biće postavljena izložba „Skulptura 20. veka“ – Izbor iz zbirke skulptura Narodnog muzeja Kragujevac. Autor izložbe i teksta u katalogu je Tatjana Milosavljević, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Kragujevcu, a kustos izložbe je Julka Marinković, muzejski savetnik čačanske Umetničke galerije. Izložba obuhvata period od kraja 19. do kraja prve decenije 21. veka i u sažetom izboru od 32 skulpture od 31 autora ima značaj retrospektive jedne discipline, koja u Čačku nije mnogo zastupljena i istovremeno daje presek razvoja vajarske umetnosti na našim prostorima.
Direktor Umetničke galerije Branko Ćalović podsetio je da je strategijom razvoja kulture naše zemlje jedan od prioritetnih ciljeva povezivanje naših kulturnih prostora, upravo saradnjom između institucija, čime se čuva i neguje kulturni identitet. Saradnja između ove dve ustanove datira od devedesetih, a naša Galerija je u međuvremenu ostvarila brojna gostovanja u prostoru kragujevačkog Narodnog muzeja. Izložbe skulptura su vrlo retke u galerijskim i muzejski programima, bilo da je reč o savremenoj skulpturi ili istorijskim postavkama, rekao je Ćalović, a razlozi za to su uglavnom, tehničke prirode: zbog forme, formata, materijala, jer često zahtevaju posebne pripreme, opremu, transport. Iz tog razloga, ova izložba ima još veći značaj, jer predstavlja majstore skulpture s ovih prostora u rasponu više od jednog veka.
Zadovoljstvo što smo u prilici da ugostimo jednu veoma bogatu zbirku skulptura iz Kragujevca izrazila je kustos izložbe muzejski savetnik Julka Marinković, podsetivši da je postavka rezultat saradnje Umetničke galerije i Narodnog muzeja u Kragujevcu kome su više puta gostovali sa izložbama slikarstva, prošle godine sa Nebojšom Bežanićem, pre toga sa Risimom…
-Izložba od 32 skulpture daje presek šta je to skulptura, kako se razvijala u srpskoj umetnosti u kojoj nije zastupljena kao slikarstvo i svojevrsna je retrospektiva jedne discipline. Ima hronološki karakter kroz koji možemo pratiti razvoj skulpture, ne samo u Srbiji, nego i u Jugoslaviji, i to je njena najveća vrednost. Istorija umetnosti u Srbiji je dominantno slikarska, skulptura je došla krajem 19. veka i ovo je prilika da se sagleda njeno kretanje i po medijima, i po materijalima, kako je od realističke skulpture došla do čiste apstrakcije. U tom smislu, postavka je jako edukativna i zahvalna za mladu populaciju, učenike, koji nemaju često prilike da vide umetničke radove u domenu skulpture – istakla je Matinković.
Izložbu čine radovi reprezentativnih autora kakvi su Đorđe Jovanović, rodonačelnik skulpture u Srbiji, Sreten Stojanović, Olga Jančić, Matija Vuković, Kosta Bogdanović, Nikola Koka Janković koji je skoro dobio legat u Kragujevcu, Toma Rosandić, Simeon Rosandić i mnogi drugi, navela je Julka Marinković i ukazala da uzložba svedoči o razvoju skulpture od reljefa preko skulpture istorijskih ličnosti rađene u akademskom realizmu, preko skulptura s početka prošlog veka, kada se javljaju prve ideje modernizma. Tu su i razne ideje za spomenike, koje su tokom šezdesetih bile monumentalne i ideološki obeležene, ali se taj period smatra prelomnim na ovim prostorima, kada se skulptura u Srbiji priključuje svetskim tokovima, potpuno iskoračivši u modernizam, na čelu sa ovde zastupljenom Olgom Jančić, ili čuvenom Olgom Jevrić.
Z. L. S.
