Sport

ШКОЛИЦА СПОРТА ЗА ДЕЦУ „АСТРАˮ ПОЧЕЛА СА РАДОМ

ШКОЛИЦА СПОРТА ЗА ДЕЦУ „АСТРАˮ ПОЧЕЛА СА РАДОМ

‒ ЗДРАВ СТИЛ ЖИВОТА ТРЕБА ДА БУДЕ ИМПЕРАТИВ И ПРИМАРНИ ЦИЉ ‒ НЕМАЊА ГРБИЋ, ОСНИВАЧ ШКОЛИЦЕ 

Физичка активност и бављење спортом незаобилазне су теме за свакога ко брине о свом здрављу и кондицији, а нарочито када је реч о деци и њиховом правилном психофизичком развоју. Због тога смо о овим битним темама говорили са Немањом Грбићем, који, након завршених студија на Факултету за спорт и физичко васпитање, преко десет година ради обуке пливања са децом и одраслима, поседује лиценцу за спасилаштво на води, а последње две године врши и функцију координатора школе пливања и спасилачке службе у СЦ „Младостˮ. Такође је лиценцирани инструктор алпског скијања и последњих шест зимских сезона активно се бави обуком скијања за децу и одрасле, док између летње и зимске сезоне ради и као персонални тренер у фитнес студију „Fitness timeˮ. Ове године основао је и школицу спорта за децу под именом „АСТРАˮ, која је почела са радом у понедељак, 16. септембра.

Чини се да је у данашње време присутна тиха борба између недовољне физичке активности, провођења времена за рачунаром и телефоном са једне стране и помало нападног промовисања редовних тренинга и здраве исхране са друге стране. Како из Вашег угла делују ти екстреми и може ли се постићи некакав баланс? 

‒ Чињеница је да савремено окружење и ера у којој живимо намеће свакодневну употребу рачунара и телефона, што не мора бити нужно лоше. Напротив, паметни уређаји нам могу уштедети време и оптимизовати процесе за које би нам без њих било потребно више напора. Кључан корак према постизању баланса била би употреба телефона и рачунара управо у сврху ослобађања времена, насупрот попуњавању већ слободног времена које имамо на располагању и које бисмо могли посветити физичкој активности на којој се оправдано инсистира. Када говоримо о деци, време испред екрана не мора бити нужно зло, докле год је садржај који конзумирају контролисан, едукативан и стимулативан и докле год не представља замену за социјалне интеракције уживо, родитељску пажњу и посвећеност и нужну физичку активност чије је бенефите у контексту развоја тешко побројати.

Имате доста искуства у раду са децом у различитим спортским дисциплинама. Да ли се деца радо баве спортом или је потребна нека додатна мотивација и зашто се неретко дешава да су ученици незаинтересовани за часове Физичке културе и васпитања у школама или да имају проблем са оценом из тог предмета? 

‒ У домену интересовања за бављење спортом код деце могу се уочити значајне индивидуалне разлике које су детерминисане физичким предиспозицијама, средином у којој дете одраста, а коју обликује и родитељски подстицај на бављење спортом. Чини се да се тај недостатак мотивације и заинтересованости ученика може уочити и код других предмета, као и школе уопште, мада то умногоме може зависити од приступа наставника и конкретне методике рада, што свакако даје наду и могућност за бољитак. Оно што би као педагози, наставници, професори и наравно родитељи могли да урадимо јесте да негујемо такозвану унутрашњу мотивацију за бављење спортом. Наградама и похвалама требало би да поткрепимо напретке, спортске успехе, савладавање нових вештина и побољшање перформанса у конкретној дисциплини, а не саму чињеницу да се дете уопште бави одређеном спортском или другом активношћу. На тај начин фокус померамо на осећај испуњености, самопоуздања, поноса и личног задовољства, што доводи до јачања поменуте унутрашње мотивације која је пожељнији покретач понашања у односу на спољашњу мотивацију као што су оцене, награде за сам одлазак на тренинг, избегавање казне и слично.

Познати сте по својим часовима пливања и скијања за децу. Зашто су ове дисциплине посебно важне за њихов раст и развој и да ли је тешко савладати их? 

‒ Пливање је вештина која нам, осим евидентних здравствених бенефита, може користити и у кризним ситуацијама, може чак и спасити живот, те би је свакако требало савладати што раније. Ове сезоне је интересовање за школу пливања било јако велико, што нам говори да родитељи на адекватан начин схватају значај пливања и поносни смо на то што је већ годинама успешно реализујемо и стварамо нове генерације пливача.

Што се тиче скијања, за његове љубитеље оно представља својеврсни стил живота и готово сви који се почну бавити скијањем, доследно се враћају снегу и планини у свакој прилици. Код деце скијање значајно доприноси развоју координације, моторичких способности и издржљивости у не тако оптималним временским условима. Из искуства бих рекао да и пливање и скијање свако може савладати на било ком узрасту уз адекватну обуку. Препорука би била да обуку врши професионалац како би базична техника била коректно усвојена и на тај начин створена стабилна основа за даљу надоградњу вештине.

Такође сте неко ко ради са одраслима када су фитнес и здрава исхрана у питању. Да ли је теже радити са децом или са одраслима и које би биле Ваше препоруке за здрав живот које нису оптерећујуће, а могу унети позитивне промене? 

‒ Рад са одраслима, као и рад са децом, носи својеврсне изазове, али и предности. Када бисмо направили малу паралелу, могло би се рећи да су деца често мање ограничена страховима и антиципацијом неуспеха, те потенцијално могу брже напредовати. Одрасли су углавном сарадљивији и боље фокусирани, што је у складу са узрастом и зрелошћу, иако су индивидуалне разлике у особинама личности и код одраслих и код деце несумњиво значајан фактор који утиче на ток обуке и ефикасност рада. Универзална препорука за здрав живот била би прерасподела приоритета у стресном окружењу у ком сви функционишемо. Здрав стил живота и здравље уопште би требало да буду императив и примарни циљ свима. Имајући то у виду, не би требало да нам представља проблем да издвојимо пар сати седмично за бављење физичком активношћу ради дугорочне добробити.

Започели сте и један нови пројекат, а то је отварање школице спорта за децу под називом „АСТРАˮ. Са којом идејом сте се упустили у ову најновију спортску авантуру са најмлађима и шта могу да очекују њени полазници? 

‒ „АСТРАˮ је продукт вишегодишњег искуства у раду са децом током којег су се родиле различите идеје, па смо покушали да их објединимо у целину која представља круну нашег рада. Тим се састоји од професора Физичког васпитања, васпитача и психолога, који знањем из својих области доприносе формирању концепта и програма рада. Осмишљена је као школица спорта за децу узраста од 3 до 11 година, где ће полазници, кроз систематично осмишљене тренинге, имати прилику да се упознају са елементима базичних спортова. Концепт је осмишљен тако да се апсолутни фокус ставља на психофизички развој деце. Кроз креативно осмишљене стимулативне активности радићемо, са физичког аспекта, на развоју снаге, флексибилности, брзине, спретности, координацији и моторичких способности уопште, као и на превенцији и корекцији телесних деформитета. Са психичког аспекта усмерићемо се на побољшавање концентрације, усмеравање пажње, контролу импулса, толеранцију на фрустрацију, прихватање пораза, развој такмичарског, али и тимског духа. У понуди ће такође бити могућност организације спортских рођендана где ће малишани имати прилику да прославе диван дан и проведу квалитетно време учествујући у забавним такмичарским играма.

Марија Миљуш

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.