Сутра од 10 часова на Градском тргу велики маскенбал
Протеклу седмицу Школа за основно и средње образовање „1. новембар“ посветила је особама са аутизмом. Под слоганом „Укључи ме у свој свет“ организоване су разноврсне активности – радионице, предавања, посете другим образовним и културним установама… На овај начин запослени и ученици ШОСО обележили су 2. април, Међународни дан особа са аутизмом, чији је циљ да се подигне свест целог друштва и да се пружи додатна подршка овој, често, маргинализованој групи, о којој постоје многе предрасуде.
Један од централних догађаја било је предавање „Рано откривање аутизма“, које је у Музичкој школи, у понедељак, 28. марта, одржао проф. др Ненад Глумбић, иначе професор Факултета за специјалну едукацију и рехабилитцију (ФАСПЕР) у Београду. Предавање једног од наших најбољих стручњака за аутизам побудило је велико интересовање дефектолога, васпитача, педагога, медицинских радника, учитеља, наставника, али и родитеља. Потврда су и бројна питања која су уследила након једночасовног веома занимљивог и детаљног излагања, не само о томе како што раније препознати аутизам, већ и о другим дилемама, пре свега самих родитеља.
– Рано препознавање аутизма је стара, али увек актуелна тема, будући да некада у лаичкој јавности постоје недоумице који су основни симптоми аутизма, када се јављају и како се могу препознати. Рано препознавање нам је важно, да бисмо могли детектовати коју децу треба упутити на ране интервенције, које би требало да гарантују много бољи исход у будућности – рекао је проф. др Глумбић.
Некада се први симптоми јављају веома рано, већ у првој години живота, али су неспецифични и на основу њих нико не може бити сигуран да је баш реч о аутизму, нагласио је он. Много јаснији симптоми су у другој години живота. Али, постоје и регресивни типови аутизма, односно, када после фазе типичног развоја дође до опадања до тада стечених способности.
– Ако је у питању примарни аутизам, у првој години живота најчешће изостаје социјални осмех, узајамна комуникација са родитељима, дете не подиже руке да бисмо га узели, не осврће се на позив по имену, може веома рано имати проблеме са сном и исхраном… У другој години изостаје говор или је специфичан, јављају се неки стереотипи у понашању, не развија се симболичка игра… – неки су од симптома које је предавач навео, а који могу родитељима бити сигнал да нешто није у реду и да треба да се обрате стручњацима.
Данас постоје многа истраживања која се баве аутизмом, много је информација, али како је упозорио проф. др Глумбић, од информација које су у научној литератури до њихове примене у пракси постоји велики јаз. Дијагностиковање је много олакшано онима који живе у већим центрима, пре свега универзитетским, то је не само искуство из наше, већ и из развијених делова света. Наравно, теже је и сиромашнијим породицама, онима који немају приступ интернету или нису довољно образовани…
– За будућност је неопходно да се учини нешто проактивно, односно да стручне службе иду ка тим људима, који немају довољно капацитета да се сами баве проблемом – сматра он.
Честа тема у друштву је и да ли се повећава број особа са аутизмом. У Србији никада нису рађене епидемиолошке студије које би показале колика је учесталост аутизма, указао је професор и навео да све студије из Европе и других делова света, а готово је сигуран да је слика иста и код нас, показују да је аутизам у порасту и да се може говорити да око један одсто деце из опште популације има поремећај из спектра аутизма.
Нажалост, аутизам је веома „скупа“ дијагноза за многе породице у Србији, јер велики број третмана и интервенција морају сами да плате, будући да се до стручњака тешко долази, постоје листе чекања, у многим локалним срединама нема довољно дефектолога, дечијих психијатара, клиничких психолога… На питање како се може помоћи овим породицама, проф. др Глумбић је одговорио:
– Мислим да је један од основних предуслова да се спроведе селекција третмана који ће се користити, зато што на тржишту постоји велики број различитих интервенција, а већина нема заснованост на доказима, нема никакву ефикасност и оне су по правилу изузетно скупе. Родитељи се тако финансијски исцрпљују, јер фондови то не покривају, па прођу месеци, а некада и године, док они не схвате да никакву корист за своје дете нису остварили. Треба ићи на интервенције које су засноване на доказима и на ране интервенције, јер што се раније крене, не само да се постижу бољи ефекти код детета са аутизмом, већ се смањују, дугорочно гледано, трошкови третмана у будућности и улагања у све врсте подршке – социјалну и здравствену заштиту, у образовање…
Разрађен систем ране интервениције још не постоји у Србији, иако је стање боље него ранијих година. Према речима професора др Глумбића, уводе се системи ране интервениције које нису усмерени само на дете са аутизмом, већ на целу породицу, јер је она кључни агенс промене код детета.
В. Т.
МАСКЕНБАЛ НА ТРГУ
Ове године ШОСО „1. новембар“ по први пут је за Светски дан особа са аутизмом организовала велики број активности ван саме установе. Од понедељка су кренуле играонице. У посети школи био је „Дамбико“, а ученици старијих разреда били су у дечијој играоници „My space“. За петак, 1. април, најављен је маскенбал на Градском тргу (од 10 часова), на који су позвани ученици свих чачанских школа.
Према речима Александра Николића, дефектолога у ШОСО, посебно су важне посете вршњацима у другим школама у Чачку.
– Наши наставници ће ђацима говорити о аутизму, како могу да помогну својим вршњацима, да их боље разумеју. Наши ученици ће се дружити са њима, имаће заједничке часове и радионице – рекао је Николић.
У чачанској ШОСО постоји предшколско, основно и средње образовање. Сада је 20 ученика са аутизмом и према речима Николића, они похађају школу према индивидуалним плановима, јер свако дете са аутизмом је посебно, тако да су активности прилагођене њиховим способностима и могућностима.
