U pesničkoj orbiti potpisuje se samo imenom – Aleksandar. Prepoznatljiv je kao antologičar čačanske i srpske poezije, ali i neobičan pesnik. I slikarstvo je njegov paralelni umetnički poriv i pasija. Ceo život je blizak prijatelj sa velikim čačanskim umetnikom Mihajlom Đokovićem Tikalom, koji mu je ilustrovao knjige poezije, a to je čino i sam… Aleksandrovi nadrealni crteži i skice prate sve njegove pesme i u poslednjoj zbirci “U traganju za neizgovorenim”. Zbog njih, ova, kod njega uvek “bela” knjiga, liči i na likovni katalog, odnosno sintezu dve lepe umetnosti. Poezija mu je hermetična “teško otvoriva”, “složena jednostavnost” u formi dvostiha sintagme… On je “zlatokopač”, besprimerni “sabijač” koji kroz “najgušće sito leksičke derivacije traga za plemenitim sjajem večne vrednosti zlata”. Umetnuo se između minimalizma “ponoćnog sunca” Vaska Pope i “večne slavine” Momčila Nastasijevića, ocenjuje recenzent dr Miodrag Ignjatović. Aleksandrova poezija su “reči koje misle”, kriju duboke kontekste, simboliku, znak, i kada piše o plastu sena, geometriji, lopti, kosidbi, stadu, ovnu predvodniku sa klepetušom, mesecu suncu, noći, ženi… Ako je umetnost, kako reče Pol Verlen “najlepši deo ljudske inteligencije zbog veštine da se pokaže i ono što se ne vidi”, Aleksandar Popović je u svojoj poeziji vidljivo učinio još nevidljivijim, a nevidljivo pojednostavio i učinio gotovo dodirljivim.
Rođen je u Čačku 3. januara 1937. godine, gde je završio Gimnaziju, a potom i Bibliotekarsku školu u Beogradu 1956. Dvadeset godina radio je u Gradskoj biblioteci u Čačku, nekoliko godina i kao zamenik upravnika. Honorarno je radio u Biblioteci “Dositej Obradović” i njenim ograncima i Bibliografskom institutu u Beogradu. Umetnički nadaren, Popović je izlagao svoje crteže na likovnoj izložbi Čačana 1968. u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović”. Pored navedene objavio je zbirke pesama:
“Lice zemlje” (1969), “Magična svetiljka” (2006), “Atist na trapezu” (2011) i “Druga strana meseca” (2013).
Priredio je antologije “Svetlosti zemlje”, šesnaest čačanskih pesnika 20. veka (2005); “Bela žena”, antologija žena u poeziji šesnaest čačanskih pesnika 20. veka (2008); i drugo, revidirano i prošireno izdanje “Svetlosti zemlje” (2013).
Član je Udruženja književnika Srbije. Živi i samuje u Beogradu.
Z. L. S.
